FIAT LVX .˙. .˙. .˙.

FIAT LVX


Eseji o drevnom i prihvaćenom Škotskom obredu slobodnog zidarstva


Radna verzija 19.04.6004 g.i.s.
© Slobodan Škrbić


1° - Učenik

Prolaskom kroz inicijaciju čovek postaje učenik u slobodnom zidarstvu. Tokom primanja u slobodnozidarsko bratstvo, njemu se saopštava sve što je potrebno kao suštinski simbolički smisao učenja bratstva. On se suočava sa iskustvima koja je imao u toku profanog života, ali se sada upućuje u duhovni smisao tih iskustava i daje mu se inicirano viđenje tog profanog stanja života - kao idenja zatvorenih očiju - jer nesigurnost, neznanje i neizvesnost jesu obeležja života - života bez svetlosti kao vodilje. Primanjem u slobodnozidarsko bratstvo čoveku se otvaraju oči i on kroz simbole može da shvati dublji smisao života i puta koji život predstavlja.

Učenik je, simbolično, grubi neobrađeni kamen, čvrst, pun snage, ali vidno od njega nema koristi u gradnji uzvišenog simboličnog Hrama duhovnosti.

Osnovni zadatak učenika je da, tragajući za svetlom, spozna samoga sebe. Zaista, mason uvek, celog života, jeste učenik. Znajući da sve vidi kao odraz jednoga svetla, kao sve odraženo poput Lune na zvezdanom nebu, znajući da ta svetlost dolazi od Sunca, kao velikog oca u danu, on uvek teži spoznati sve, živeti sve, biti jedno sa ložom, čiji delovi, elementi, sfere i energije jesu manifestacije jednog apsolutnog boga, Velikog Arhitekte svemira, čije je Svevideće oko uvek prisutno i budno u loži.


2° - Pomoćnik

Kao što je za učenika trougao i sam broj tri bio od značaja, susrećući ga svuda kroz svoje učenje, za Pomoćnika ima značaj i nosi dalju pouku broj pet. Njegovo povećanje nadnice se u ritualu odigrava kroz pet putovanja.

Na prvom putovanju otkrivaju mu se čekić i dleto. Na drugom putovanju lenjir i šestar. Na trećem lenjir i poluga, na četvrtom libela, a na petom mistrija. Ova putovanja su praćena otkrićima koja bacaju novu svetlost na smisao ovih simbola.

Prvo putovanje je obeleženo otkrićem pouke o pet čula, drugo je obeleženo arhitektonskim stilovima stubova graditeljstva, treće je otvoreno za slobodne veštine, a na četvrtom otkrivaju mu se filozofi, dok je na petom obeležje rad. Slava radu.

Ono što je bitno na ovim putovanjima, za pomoćnika, je smisao tri alhemijska metala, a to su srebro, bronza i gvožđe, i na njima on dobija znanje o preprekama na putu. Pomoćnik tako biva na više nivoa duboko povezan sa plamenom zvezdom i mističnim slovom G.


3° - Majstor mason

Bilo da su to fizičke, animalne ili astralne osobine čoveka, kojima upravlja ego, ili da su to duhovne regije u kojima jasna svest živi u jasnom poimanju jedinstva svih polarnosti u sveopštoj trostrukosti - u svemu tome je simbol oka simbol slobodne volje, jasnog odabira sopstvene sudbine - karme - života sa jasnoćom koju ego ili duh prihvataju i koja ih karakteriše.

Tri rane majstora Hirama Abifa su zato pečat na oslobađanje od svih telesnih, emotivnih i intelektualnih vezanosi, a čine i pečat koji utvrđuje potpunu posvećenost središnjoj istini o besmrtnosti duše koja je u jedinstvu sa velikim duhom, čija je svetlost univerzuma.

Kao učenik, čovek prima nauk o svim stvarima koje ga čine, zatim on kroz posvećenost svojom ličnom snagom usavršava i pročišćava sve da bi bio unapređen na sledeći stepen.

Stepen, sam po sebi, jeste korak u razvoju čoveka, a takođe je i ravan na kojoj on obitava. U prvom stepenu je čovek usmeravan ka pročišćenju svoga srca, dok u drugom on napreduje, razvija i usavršava svoj um i intelekt. Treći stepen je vrhunac simbolizma, te stoga on predstavlja pročišćenje i uzdignuće duše. Ovim stepenom se formira trougao, savršen simbolični trougao, u čijem središtu je jasnoviđenje istine univerzalnog bratstva, koje je povezano istim učenjem, istim simbolima, istim osećanjem bratskog lanca, istim legendama i filozofijom koja kroz veru u boga razotkriva besmrtnost duše, i sigurno uverenje u iskustvo istine i svetlosti koji osviću u uskrsnuću u večni život, život u svesti jedinstva sa univerzumom i njegovim suštinskim tvorcem, održavateljem i uništiteljem, koji je esencija postojanosti i promene, Velikim Neimarom univerzuma.


4° - Tajni majstor

Stepen tajnog majstora prenosi učenje o važnosti tajnosti, povinovanja i poverenja. Tajnost, odnosno tišina, veoma je važna za učenike, jer oni tek ulaze u misterije i bitno je da održe svoju tišinu da bi mogli čistog uma i srca poprimiti znanje. Povinovanje je bitno za pomoćnike, jer oni su ušli dublje u sistem saznanja, oni su stekli i utvrdili osnovu, i prepoznaju važnost i istinitost inicijacije. Povinovanje predstavlja usklađenost sa univerzalnim i prirodnim zakonima, i sklad sa istinom, jer ako nema usklađenosti nastaje disharmonija. Poverenje je odlika majstora masona, oni su primili punu inicijaciju, a njihovo poverenje je bratska ljubav iz koje proističe prepoznavanje da u svakome od braće opstoji velika istina, da je u svakom iskra svetlosti. Poverenje je sklad, prepuštenost velikom radu.

Takođe, dužnosti se ne mogu preduzimati samo kad se očekuje nagrada, to je sebičnost. Oni koji imaju znanje i sposobnost za rad ne mogu to ispoljavati za svoju korist. Korist je u suptilnom duhovnom zadovoljenju i shvatanju da je čovek u skladu sa sveopštim kretanjem sveta, a takva vrsta koristi nema cenu. Dužnost je služenje koje proističe iz bratske ljubavi i u tome ne postoji korist. Ako ima i trunke sebičnosti u delanju u služenju onda u njoj nema ljubavi.

Nakon što svaki brat primi tri simboličke inicijacije u plavoj loži, čime je primio nauk i znanje o konkretnim elementima i dinamici celog sistema, jasno je da znanje nije dovoljno samo po sebi. Iskustva su stečena, ali postoji suptilna potka koja prožima sve to. Ma koliko tri inicijacije učenika, pomoćnika i majstora jesu svete, nakon toga ne možemo se prepustiti stagnaciji. Stečeno znanje ne može da miruje, čovek mora da shvati svu suptilnost svakog simbola, da svaki deo učenja doživi, proživi i ispolji kroz sebe.

Nije stoga dovoljno vredno raditi, učiti i biti svestan da je majstor umro, iako je bratstvo zahvaljujući vrlinama preživelo, već simbolično moramo shvatiti sve okolnosti i duboke pouke legende o Hiramu, koja se odnosi na ono što sledi nakon njegove smrti, na sve uzročno-posledične veze potrage za ubicama, njihovo nalaženje i specifične okolnosti za svakog od njih.

Prvi moment nakon Hiramove smrti nije obeležen tugom, već obavezom da se čuva najviše svetilište, sanctum sactorum, jer nije majstor sam po sebi najvažniji, već veliki hram svih ljudi. Stoga Solomon odabira sedmoricu vrednih i umešnih majstora zidara, da čuvaju svetu “opremu”, a to nije ništa drugo do simbol delova čovekove duše.


5° - Savršeni majstor

Život je nesiguran, smrt može stići bilo kog časa. Ljudi ne mogu birati čas smrti, kao što nisu birali ni čas rođenja. Oni su time spontano podložni velikom planu koji je uspostavio Veliki Neimar. Onog momenta kada čas smrti dođe, čovek mu se prepušta, jer znao to ili ne taj čas je čas nagrade. Dolazi mir smrti, prolazak na stazu upokojenja i smiraja. Čas prilaska večnome sviće u toj tami.

Čas smrti je upravo nagrada za one koji su se vredno posvetili svojoj dužnosti, kao što je i kazna za protraćeni dar života za one koji su izneverili put kreacije.

Svačiji život ima smisao, svačija smrt, sve je usklađeno i svaki događaj ima odraz i važnost za druge, pa i sama smrt. Takođe, rekvijem je odavanje počasti majstoru koji je vredno za života stekao slavu zbog svojih beskrajnih vrlina stečenih u životu sa znanjem i istinom.

Moralna pouka ovog stepena je da treba da živimo u miru sa našom savešću i da vršimo našu dužnost u iskrenosti i dostojanstvu. Kada iskrenost, posvećenost, pravda i bratstvo ne postoje, sloboda i nezavisnost su beznačajni. Slobodno zidarstvo vrednuje čoveka kao osobu.


6° - Intimni sekretar

Pouka ovog stepena proističe baš iz sleda prihvatanja doslednosti spram prethodno stečenih pouka inicijacija. Privrženost, poverenje i dužnost su adekvatno nagrađeni kada ih čovek iskreno ispoljava. Svako ko deluje kao mirotvorac deluje sa ove staze.

Odluke ne možemo donositi samo kad se potreba pojavi. Neophodno je već unapred uspostaviti takvo stanje, koje može da zadovolji kao preduslov za sagledavanje iznalaženja rešenja za potrebnu stvar.

Savez, obećanje i usavršavanje su dve potpore i ishod iskustva. Savez je splet sila, obećanje je usklađivanje, a usavršavanje je duhovni boljitak stečen iskustvom.

Život jeste niz obećanja koja činimo, a pošto ne znamo unapred koje delo će tačno prevagnuti u važnosti trenutka, i koje će uticati na okolnosti života, naša je dužnost da uvek imamo i da uvek delamo sa najboljim namerama.


7° - Predsednik i sudija

Mi imamo um, osećanja, nagone, snagu, sposobnosti i posvećenost, te osobine ne bi ništa uspele da postignu ako nisu pravilno koordinirane, ako njima ne upravlja viši zakon, viši princip.

Kako bi te osobine u nama delovale ako ne bi bile usklađene, ako bi haotično svaka vukla na svoju stranu? Svaki disbalans bi vodio u svoju krajnost, svaka osobina bi htela da uspostavi svoju ograničenu vlast, svoju vlast nad drugima.

Živi Hiram je bio aktivni vodič i usmerivač duše, dok kao pokojni on postaje pasivan element, i sada duša u svom procesu sazrevanja mora sama da preuzme ulogu vodiča, i ugledavši se na arhetipske vrline majstora da napreduje ka višim ciljevima.

Šta bi radio um kada ne bi bio usmeren ka nekom korisnom cilju? Samo bi stvarao “moždane oluje”, baratajući idejama i znanjem besmisleno i beskorisno. Nagoni, kada bi se pustili, pretvorili bi čoveka u zver, ili bi zamrli u svojoj beskorisnosti, u slučaju druge krajnosti. Osećanja bi bila leglo truleži, ako bi bila zapuštena; ipak ako se pravilno potaknu ona su izvor inspiracije, poleta i harmonije. Kada bi snaga pitala za razlog stajala bi i ne bi činila ništa, i bila bi beskorisna ako se ne bi koristila u kreativnom procesu. Ako bi došla sama na vlast prerasla bi u surovost i tiraniju. Mudrost je beskorisna ako se ne primenjuje, ako nema primenu na život, ona se mora primeniti na sveopšti proces rada da bi odmerila ostale osobine i dala im podršku u cilju harmoničnog sadejstva.

Sudija mora biti u skladu sa moralnim zakonom, mora znati kakvi su planovi hrama da bi radnike pravedno korigovao i usaglasio. Teret obaveze pada samo na one koji su sposobni da ga podnesu, na one koji imaju znanje i sposobnost da sude.


8° - Intendant zgrada

Rad je centralna tema ovog stepena, kao i pouka da napredak ne može biti ostvaren bez pomoći učenja i usavršavanja, a da važni poduhvati mogu biti sprovedeni uz pomoć drugih, i da znanje može biti izgubljeno ukoliko se ne čuva i ne prenosi drugima.

Nakon perioda žaljenja, po legendi ovog stepena, Solomon je naimenovao i postavio pet nadzornika da nadgledaju nastavak radova na izgradnji Hrama.

Lekcija je takođe da dobrota i dobročinstvo zahtevaju da ispravimo naše sopstvene greške, i da utičemo i pomognemo drugima da to takođe učine. Ono što čovek zna umire sa njim, stoga znanje mora da se prenosi, bilo kroz lekcije, ili kroz rad, ili kroz sam život. Rad se veliča onda kada je izveden ozbiljno, umešno, dosledno i efikasno. Dužnosti se sada svode na dobronamernost i milosrđe.

Ovaj stepen istražuje neophodnost delanja na osnovu onoga šta smo naučili. Kao što je u prethodnom stepenu sleđen i sprovođen Hiramov ideal spontano, ovde se to sprovodi svesno.

Ovaj stepen otkriva da su glavni atributi božanstva lepota, mudrost, milosrđe, sveznanje, večnost, savršenstvo, pravda, saosećaj i kreacija. Dobročinstvo i naklonost su pouke stepena. Bog je ljubav i svako delo davanja čini da suučestvujemo u božanskoj prirodi.


9° - Izabranik devetorice

Izabrani majstor devetorice se podučava da bude obazriv sa svojom revnošću, ponajmanje da izvršava osvetu nad onima koji zgreše spram ljudskih i božanskih zakona.

Kakve su naše odluke ako smo ishitreni i nepromišljeni? Kako izvršiti zadatke, kako živeti pošten život, kada nas nagon ili emocija zbog nečega poremete? Ako nas oblije žar osvete, plamen nekontrolisane strasti, onda nije sigurno da će naša ruka držati dleto mirno, i nećemo moći da klešemo kamen u pravilnu kocku.

Zadatak izabranog majstora je da pomogne u ispravljanju loših stvari u svetu. Seme zla i dobrote je u svesti ljudi, a kada njihova dela poremete društvo, naša je dužnost, kao etičkih bića, da učinimo da se ovakve stvari poprave. Greška nema granice u svojim domenima, pa je naša moralna obaveza u stvari naše oružje u obredu, važno koliko i fizička hrabrost.

Mi radimo i učimo, i u samom procesu usavršavanja mi naša znanja i pouke o moralu i vrlinama prenosimo drugima, da bi i oni imali mogućnost prosvećenja i prosvetljenja.


10° - Slavni izabranik petnaestorice

Naše osobine, koje ne znamo, koje čak mogu biti i mane, skrivaju se duboko u nama. Radom na svom usavršavanju, mi otkrivamo te osobine, upoznajemo ih i iznalazimo način kako ćemo se ophoditi spram njih, u zavisnosti kakve su to osobine. Mana kojih smo svesni moramo se odreći, jer njihovim sagledavanjem uviđamo koliko su one prepreka na duhovnom putu, a ostale osobine samo moramo pravilno koristiti i poštovati, pošto su svakako neophodni delovi celine nas samih.

Ne možemo delovati iz puke pristrasnosti ili odbojnosti spram neke osobine. Veliki Neimar nas nije sačinio ovakvima bez nekog višeg nauma koji moramo shvatiti. Pa i vrline i mane ne treba da nam budu ograničenja da ih stavimo u spregu i da koriste opštem dobru čoveka i društva.

Preterana, nekontrolisana ambicija stvara tiraniju i despotizam. Fanatizam stvara netoleranciju i proganjanja svega onoga što ne odgovara zamisli tog jednog dela nas, ili jedne jedinke (ili grupe) spram društva. Ambicija stoga može biti i vrlina i mana. S jedne strane ona je elan za rad, elan pokrenut višim idealom, a kada se u tome pretera na račun slobode drugih ljudi onda nastaje tiranija. Preterana ambicija na račun samoga sebe može da vodi u samoozleđivanje, zastranjivanje i ludilo. Fanatizam je samo ekstrem osobine posvećenosti intenzivirane disciplinom i odlučnošću. Jasna je razlika.

Sama tolerancija ne znači i popustljivost. Tolerancija nije popuštanje, već poštovanje. Poštovati tuđe misli, reči i dela znači biti tolerantan, to je osnova za zajedništvo i bratstvo. To je potka koja povezuje dobre institucije i društva. Oni, svako za sebe, ispoljavaju sopstvenu prirodu i kreativnost, a kao celina su usklađeni svako u svom domenu.


11° - Uzvišeni izabrani majstor

Ovaj stepen simbolizuje transformaciju od tuge za pokojnikom ka novom poletu za životom.

Nakon što je ideal velikog čoveka potpuno poprimljen u našu dušu, mi nemamo za čim da žalimo. Njegov ideal živi u nama. Njegova pouka je u našem umu. No, mi nismo idolopoklonici, niti sledbenici nekog pojedinca, već smo svi za sebe i za društvo posvećeni svom i opštem napretku.


12° - Veliki majstor arhitekta

Pred masonom je potpuno svesno angažovanje, a ne samo simbolično angažovanje i posvećenost napretku.

Jedan veliki majstor je otišao na večni istok, drugi je, njemu ravan, prvi među jednakima, preuzeo njegovo mesto u upravljanju radovima, u upravljanju ložom.

Mudrost i veliko znanje daruju čoveku svojstvenu uzvišenu čast, koja se plemenito mora pojmiti, primiti i živeti, daruju potrebu za diskrecijom i skromnošću, kao i razumevanje koje je potrebno kao katalizator procesa sprovođenja nauma, odnosno volje koja sve pokreće.

Mudrost nije mudrost ako ne podučava poznavanju boga. Mudrost daruje besmrtnost. Naša je dužnost da se usavršavamo i tražimo tu mudrost u našem znanju, jer od samog početka mi tragamo za svetlom i vodi nas maksima “Spoznaj samoga sebe”.

Ovaj stepen podučava masona da razmotri probleme društvenog života, da život koji ima živi u ovom svetu, i da je deo tog društva koje je u stanju da usmeri svojim osobinama, svojim znanjem, svojom sposobnošću da se prilagodimo okruženju, bliskim ljudima ili međuljudskim odnosima, i snalaženjem u specifičnim životnim okolnostima. Važno je da mason stekne mudrost da bi podario više počasti i digniteta ljudskoj rasi.


13° - Kraljevski svod Solomona

Oni koji su na putu usavršavanja tragaju za spoznajom imena boga, ali oni koji su usavršeni oni znaju ime boga.

Postaje jasna jedna vrlo važna činjenica. Reč nikada nije bila izgubljena. Ona je samo čuvana u unutarnjim svetilištima. Čuvali su je savršeni inicijati, adepti kraljevske umetnosti i nauke. Visoki sveštenici su je prenosili samo odabranima, a spoljašnji rad se odvijao po velikom planu. Spoljašnja tuga je za njih bio veo tajne.

Nije li sama akacija ukazivala da postoji nešto iznad groba majstora Hirama? Nisu li njeni listovi naznake inicijacija koje slede za one koji su spremni i pogodni za više inicijacije? A njeno postavljanje na grob majstora je samo pouka da se više inicijacije zasnivaju na poukama nižih misterija.

Podrazumeva se da je inicijacija i sama evolucija ljudskog roda zasnovana na istini i mudrosti onoga što je pronađeno u podzemnoj komori. A to je sve simboličan prikaz delovanja božanskog duha u nama.


14° - Veliki izabranik potpuni i svetli zidar

Egoizam, koji može da se naduva do izopačenosti, može da poništi svu vrlinu. Egoizam i samoljublje su bolesti koje mogu da se pojave onoga časa kada biće prekine da poštuje boga, a dâ sebi značenje i važnost u umišljenosti o svojoj a ne božanskoj veličini.

Pouka uništenja drugog hrama i jeste da kakva god milost ili nemilost snašla ljude, i narode u njihovom svetu, postoje inicijati koji su posvećeni istini, a ta istina i ta vrlina opstaje u svakom vremenu i među svim narodima sveta. Tu istinu poseduju vrhovni inicijati, najviši masoni koji i dalje izgrađuju univerzalni hram duha, na temeljima starih porušenih hramova.

Veliki izabrani potpuni i svetli masoni čuvaju reč majstora. Oni su ta reč, oni su posvećeni velikom radu, kome su predali svoju dušu i snagu svojih mišica, kao i svo znanje, jer ime boga je veličanstveno, prelepo u svom zvezdanom sunčevom sjaju.

Obaveza savršenih izabranika je da pomažu, ohrabruju i brane braću. Obavezni su da služe sveopštem dobru, da budu produktivni i dobri u svim svojim preduzetništvima i poslovima.

Moramo uvek biti svesni moralnog zakona koga se pridržavamo u ovom zemaljskom kraljevstvu. I tome nas podučava i podseća legenda, jer u devetoj svetoj dvorani je pohranjen zavetni kovčeg, u kome su zlatne ploče Mojsijevog zakona, koga je on primio direktno od boga. Taj zakon ne samo da je moralni zakon ljudske rase, i čovečanstva, nego je i vrhovni univerzalni moralni zakon koji sam po sebi jeste usklađen i determinisan nivoima poimanja i primenjivanja.

Naša budna svest o ovim zapovestima je zlato naše duše, našeg bića koje obitava u svesnosti ove velike inicijacije svetlosti. Ovo je moralni zakon čoveka i moralni zakon kosmosa.


15° - Vitez istoka i mača

Poverenje, vera, čast i dužnost, istrajavanje i upornost pod teškim i obeshrabrujućim okolnostima, to su pouke ovog stepena. Vitez istoka i mača predstavlja samožrtvovanje za druge od strane onoga i onih koji imaju u sebi svesnost unutarnje luči, a obavezali su se da radom i svojim pregalaštvom vode mnoštvo i narode ka daljem napretku.

Takođe, nije moguće držati ljude u zarobljeništvu onda kada oni poznaju slobodu i kada mogu za sebe odlučiti kako da tu slobodu sprovedu. Isto tako nije moguće poraziti masoneriju, jer upravo ona gradi taj hram slobode, jednakosti i bratstva u dušama ljudi svih nacija.


16° - Princ Jerusalima

Pravda je u tome da oni koji su posvećeni istini i radu bivaju adekvatno nagrađeni.

Ono što su istinski svetli majstori nastavili da prenose u sebi je ta posvećenost istini. Njih je istina vodila čak i onda kada su rad sprovodili ašovom i mačem.

Uspeh je naš dokaz. Mi ne možemo druge ubeđivati, preobraćati, niti pričati previše, a naša posvećenost, vrlina i moral ne treba da budu tema hvalospeva, samo uspeh u radu je manifestacija posvećenosti istini, i iz toga dobijamo snagu u rukama i polet u duši.

Ljubav je zakon, ljubav kroz koju možemo nesebično sprovoditi dobročinstvo, spram shvatanja jednakosti i slobode. Ljubavi treba dobročinstvo kao svoja manifestacija među ljudima. Ljubav prema čoveku je dokaz ljubavi prema istini.

Susrećemo se sa idejom konflikta između dužnosti i strasti. Ima li stvari koje su uvek dobre ili uvek loše bez obzira na okolnosti? Kako možemo biti sigurni da su naši motivi vođeni višim idealom a ne sebičnošću ili inatom? Važno je ostati iskren spram svojih obaveza i uverenja, iako je lakše popustiti pred nepogodama, a i lakše je znati šta činiti nego i to učiniti. Oni koji su u stanju da u isto vreme sprovode svoju volju, a da su u isto vreme posvećeni istini, oni su vitezovi istoka i mača.


17° - Vitez istoka i zapada

Ovo je krst elemenata, krst rada, trudbeništva i patnje, a ruža je duh, svest i svetlost.

Znanje nije izgubljeno, tradicija se nastavlja, inicijacija isijava svoje svetlo.

Razlike u religijama ne postoje. Veliki Neimar je svuda u svetu preneo posvećenicima jednu istinu. Različiti simboli su samo različiti afiniteti posvećenika koji su bili posvećeni u verovanju u Velikog Neimara, i posvećeni gradnji duhovnog hrama čovečanstva. Kada je srce čisto, razlike u religioznim idejama nestaju, poštovanje i ljubav preovlađuju.


18° - Suvereni princ ruže i krsta

Mi moramo imati veru u boga, ljude i u sebe, nadati se u pobedu nad zlom i napretku čovečanstva. Moramo verovati u to, jer cilj nije ostvaren, a mi se ipak angažujemo, jer smo svesni da je to najplemenitiji cilj za sve. Mi se nadamo da će rad biti ispunjen u potpunosti, nadamo se jer nismo dosegli punu spoznaju. Ljudsko neznanje, sebičnost, ljubomora i izopačenost postoje zbog navike koja je vodila ljude da se prepuste inerciji i lenjosti. Mnoštvo je ljudskih mana, mnogo je potrebno učiti i raditi da bi se čovek usavršio, a koliko više da bi se ceo ljudski rod uzdigao. Čovek obitava u ovom mračnom svetu, ali želi bolje i za sebe i za druge. Oni koji su usaglašeni sa delovanjem znanja su prenosioci luči. Oni prenose inicijacije koje su date kroz spasitelja, a on nije nigde drugde do u nama. Inicijacija je probuđenje.

Ljudi moraju da praktikuju vrlinu da bi ona urodila plodom, samo zagovaranje nije dovoljno. Misao i reč moraju da imaju konkretizaciju u učinjenom delu. Rad ukida porok, on pročišćava čovečanstvo. Kada su se ljudi i narodi ujedinjavali u radu, u nekom plemenitom cilju, među njima ne beše poroka. Tolerancija koja je proisticala iz prijateljstva i bratske ljubavi je bila spona koja je držala ljude u jedinstvu.

Mora se shvatiti i da zlo i pošasti ne postoje samo radi sebe. One imaju smisao koji je dodeljen od boga, kada smo im pepušteni onda smo robovi koji obitavaju u neznanju i neslobodi. Ako im se suprotstavimo onda se oslobađamo i razvijamo, kada učimo od njih onda smo slobodni i moćni da u svakoj životnoj okolnosti i stanju izvedemo naš rad.

Ono što stepen suverenog princa ruže i krsta i viteza orla i pelikana čini izuzetnim je prenos i poimanje velikog imena sastavljenog od četiri slova: I.N.R.I.

Centralni simbolizam ovog stepena je vezan za krst i ružu. Principi slobodnog zidarstva, kao univerzalne filozofije, omogućavaju ljudima raznih vera i konfesija da žive i rade zajedno u harmoniji, za boljitak i napredak čovečanstva u celini. Krst je masonski rad, a ruža je bratska ljubav.


19° - Veliki sveštenik

Devetnaesti stepen je zasnovan na izvesnoj apokaliptičnoj misteriji koja se odnosi na novi Jerusalim, a podržan je trima vrlinama vitezova ruže i krsta, nadom, verom i dobročinstvom.

Istinski mason radi za dobrobit onih koji dolaze za njim, kao i za unapređenje i poboljšanje svoje rase. Jadna je ambicija koja se ograničava samo na ovaj život. Ljudi koji žele da žive, žele da prevaziđu svoje pogrebe i da žive dalje u dobrima koja su podarili čovečanstvu, kao i u ljudskim sećanjima. Većina ljudi želi da ostavi neki rad za sobom, koji može da nadživi njihove dane i generaciju: to je instinktivni impuls dat od boga, i nalazi se čak i u srcima grubih ljudi.

Dobro će pobediti zlo, koliko se nadamo toliko to i proročansko otkrovenje naznačuje i to kroz veru i dobročinstvo u nama. Pa ipak, čovekov um se ne može meriti sa božjim, i mora biti svestan, kako svojih potencijala i mogućnosti, tako i limita. Ako se život živi valjano, sam život je most ka večnom životu. Uvereni smo da radimo za budućnost, da služimo svrsi koja je veća od nas samih, kao pojedinaca, da služimo strpljivo i vredno. Greške i laži možemo uništiti istinom i iskrenošću, čašću i dobrotom. Tajna života, kada se shvati, ona je vanvremena, večna. Takvo je istinsko duhovno postignuće.


20° - Časni veliki majstor svih simboličnih loža

Mi moramo biti vođe naše braće. Loža predstavlja svet i naš život u svetu. Majstor simbolične lože je stoga osoba koja je pripremljena da učini pozitivan uticaj na svet. Ovo naravno zahteva pripremu, zahteva naše duboko utvrđivanje u filozofiji, moralu i etici. Biti pripremljen znači biti zagovornik i manifestator velikih zamisli i vrednosti, a one su nam vodilje od prvog koraka - sloboda, jednakost i bratstvo. Bez slobode niko ne može razvijati svoje potencijale i sposobnosti. Jednakost je neophodna, jer je alternativa političkom dogmatizmu i despotizmu. Bratstvo je saosećaj među ljudima i poštovanje koje se uliva u svačiji život.

Svet je odvajkada bio vođen i pokretan velikim ljudima koji su dosegli dubinu samospoznaje. Bilo da su to naučnici, umetnici, filozofi, vladari ili religiozni lideri, oni su svojom ingenioznošću i uvidom imali moć da utiču na sve. Svet jedino napreduje kroz moć ovakvih ljudi. Znanje u jasnoći dolazi od njih. Oni pokreću snagu, oni otvaraju oči, ulivaju nadu, poverenje i hrabrost u srca ljudi. Pa ipak njihova veličina nije vodila ka podeljenosti ljudi, već je svima njihova svetlost data, oni su vodili svet uvek ka ujedinjenju, nikad ka odvajanju, već ka uspostavljanju univerzalne religije i univerzalnog poretka u međuljudskim odnosima, kao osnove ljudske slobode, jednakosti i bratstva.


21° - Noahit pruski vitez

Shvatamo da se evolucija čovečanstva odvija u etapama. Hram se gradi i ruši. Svaki je zasnovan na velikom planu. Svaki deo čoveka se usavršava, a zatim pročišćava da bi na njemu moglo biti zasnovano više postignuće.

Ljudska pravda jeste dosledna, ali je božja pravda nepogrešiva. Faleg je kažnjen za svoju nesavršenost, ali je oslobođen kada je svoj plan doveo u red. On je savršeni planer, ali je Hiram bio savršeni organizator. Čovek mora da bude svestan tih osobina u sebi, mora da bude svestan da li će da poštuje Nimrodovo idolopoklonstvo ili Solomonov Sunčevi sjaj.

Zato vitezovi štite sve bez razlike. Pravda je od boga, a ne od čoveka. Oni štite slobodu, jednakost ljudi, njihova prava, a tiranija se kažnjava, jer poriče ljudsku slobodu. Koliko su tek u oprezu da ne zgreše sami vitezovi.


22° - Vitez kraljevske sekire

Rad je sam po sebi plemenita privilegija. Plemenit je jer predstavlja akciju koja se sprovodi u cilju izvršenja i materijalizacije neke kreativne ideje, a sama masonska ideja usmerava rad ka izgradnji velikog hrama duha. Rad kao privilegija je osobina slobodnih ljudi, a oni koji nisu slobodni služe i nemaju izbor.

Naš rad je tako usmeren ka uništenju neznanja i varvarizma. To je mač istine, sekira moći koja krči put znanju i napretku civilizacije.


23° - Šef tabernakla

Šef tabernakla nije niko drugi do vitez hramovnik, čuvar svetog grala.

U svojoj aspiraciji inicijat dolazi do granice ličnog i uzvišenog, granice koja određuje osobine čoveka i odnos sa duhovnim.

Odbacivanje ega i lične personalnosti nije smrt, niti poništenje čoveka kao jedinstvenog bića, već odbacivanje vezanosti za razum i ego kao odrednice čovekove volje. Svest svetlosti se rađa u čoveku, svest koja je ispunjena duhom inspiracije i nadahnuća razumevanjem univerzalnih istina. Vera i nada, koje su vodile viteza, sada su asimilovane u istinsko iskustvo duha, a pred njim je potpuno prihvatanje dobročinstva.

Šef tabernakla podučava da u punini vremena i neophodnosti, a sa dobrim razlogom, naslednik pokojnog radnika mora stupiti napred i nastaviti borbu protiv zla. On je podučen da uvek mora da se bori protiv zavisti, gluposti i kukavičluka. To su mane koje suštinski ne mogu da prođu ovu stazu inicijacije. Budući da je on usavršen, da je primio istinska obeležja inicijacije, da zna istinsku reč, a da je kroz prethodne inicijacije stvarno spoznao prirodu rada, on nastavlja borbu u svetu. Mane uzrokuju truljenje ovog sveta, a vitezovi ga pročišćavaju svojim delovanjem.


24° - Princ tabernakla

Ovaj stepen opisuje svete dužnosti sveštenika, koje su suštinski dve. Prva je da neprestano radi u slavu boga, čast zemlje i za sreću bratstva, kao i ponuda zahvalnosti i molitvi za boga kroz dela žrtvovanja.

Kod masona tako postoji vera u boga i njegova obećanja. Shvatanje da je duša besmrtna, i da istinski postoji jedan bog, koji je čist, apsolutni intelekt i postojanje. Ovo nije zasnovano na umnom shvatanju, već na potpunom duhovnom saznanju.

U služenju čoveku i ljudskom rodu, u slavljenju boga, Velikog Neimara, je iskupljenje greha ograničenja. To je ljubav, ljubav kao univerzalni agens iskupljenja, ljubav koja prožima postojanje i nepostojanje.


25° - Vitez medene zmije

Kosmička svest je kanal kojim su povezane sve sfere postojanja. Buđenjem u kosmičku svest čovek biva probuđen u jasnovidost o sveopštoj harmoniji, o sveopštoj relaciji koja postoji, kako vertikalno, tako i horizontalno, za svaku sferu ponaosob, i za sve sfere u međusobnim interakcijama.


26° - Princ zahvalnosti

Čovek i univerzum, kao kreacije Velikog Neimara, stvoreni su, postoje i biće uništeni. No, pošto nema ničega osim boga, sve će se vratiti njemu i njegovom svetlu, njegovom savršenstvu. Svaki narod i svi mudraci su bili svesni ovoga, preneli su to generacijama kao pouku o kosmičkom procesu kroz koji bog emanira sebe.

Bog sam je kroz svoje emisare, mudrace, inicijatore, hijerofante i navigatore čovečanstva slao smernice kojima ljudi moraju da slede veliki plan, u cilju evolucije i ispunjenja velikog dela. Ove smernice su nekada bile u vidu poruka, reči, hijeroglifa, a u masoneriji putem simbola i uzvišenih univerzalnih alegorija. To su nam tako prenela prosvetljena braća iz davnina. Svaki narod je primio od boga sistem prenošenja znanja o inicijaciji, neki su ga održali, neki izgubili, neki su ga transformisali u spoljašnje poštovanje i obožavanje, a neki u manipulativne mašinerije. Oni koji su hteli da održe čiste pouke stvorili su slobodno zidarstvo, podarili mu znanja i principe prenosa usavršavanja, nekada tajno, skriveno, a nekada otvorenije.

Prenos znanja pod okriljem tajnosti je osiguranje da će ono biti predato vrednom verniku koji se valjano pročistio i posvetio, usavršio, a koji je otvorena srca, pun moralnosti, vrlina i ljubavi za svet, kome želi spasenje u svom spasenju.


27° - Suvereni zapovednik hrama

Tri velika iskušenja se moraju sagledati: čulne strasti, bez vere, život samo iz praktičnih i ekonomskih razloga, bez duhovnog sadržatelja, i samo duhovni život, bez ljudske naklonosti. Svaki izazov ima u sebi svoju ravnotežu kojom se prevazilazi.

Tako se i učenicima uliva vera koja ih vodi nad čulnim strastima, pomoćnicima se učenjem nadgrađuje ovozemaljska praktičnost sa duhovnim smislom svega, a majstori masoni moraju svoje spiritualno uzdignuće usmeriti služenjem ljudima. Svako iskušenje se mora sagledati kroz istinu, jer samo istina daje ključ za smisleno i uravnoteženo življenje, kako u duhu tako i u svetu, kako u loži tako i van nje.

Slobodno zidarstvo je vrlo praktično, ono zahteva od svojih članova da budu aktivno uključeni u život, da ispoljavaju vrline i vrše svoju dužnost koje su zasnovane na dubokim unutarnjim saznanjima i istini. Posvećenost istini, časti, privrženosti, pravdi i čovečnosti su blagodet za svet, a olakšavaju teret obaveze masona koji nabijen silom duha mora da ispolji iz sebe obavezu dobročinstva koje je uzvišena obaveza majstora.

Zapovednik hrama svesno donosi odluke o sprovođenju rada, svog služenja ljudima. On je vitez, on ne čeka odobrenje, u njemu je suvereni autoritet viteštva ostvarenog kaljenjem u peći posvećenja, borbe i služenja.


28° - Vitez Sunca

Po mnogim legendama, heroji, učitelji i spasitelji naroda su rađani iz ljubavi i brakova bogova sa ljudima. To je, naravno, gotovo uvek, vrhovni bog, koji sa smrtnom ženom daruje svetu dete, sina, kao prenosioca njegovog vođstva. Bog ostaje na svom preuzvišenom nivou, ali se putem ljubavi uvek umeša među ljude u njihovom mračnom času.

Slobodno zidarstvo kao sistem inicijacije prenosi ovaj proces kroz koncepte univerzalnih simbola, koje tako svaki čovek i svaki narod može da prepozna kao svoje, kao identičnu i korespodentnu poruku onoj koju je njima preneo bog preko svojih učitelja. Masonerija je time osvedočena magička veza i ujedinitelj naroda, jer i kada hrišćanin prepozna Isusov život u ovome, a hindus priču o Budi, obojica shvataju da je duhovno savršenstvo manifestovano u jednom čoveku, koji je zatim istinski prepoznat kao spasitelj. Njegovi istinski sledbenici su vitezovi Sunca, iluminati, jer spasitelj je to Sunce koje je svojom luči dejstvovalo i rasnosilo tamu.

Iako svi narodi obožavaju svoje heroje i spasitelje, samo slobodno zidarstvo svojom univerzalnošću predstavlja sistem usavršavanja koji su i ti sami učitelji prošli.

Postoji samo jedan bog, nerođeni, večni, beskrajni, koga ništa nečisto i zlo ne može dotaći. Duša čoveka je besmrtna i njegov je život tačka u centru beskraja. Harmonija svemira je uravnotežena i to uravnoteženje se održava analogijom na suprotnosti.

Svetlost istine sija svuda u svetu, a ljudi koji je dotiču moraju biti otvoreni za njih. Ograničenje je greh, jer ono poriče razvoj i evoluciju. Ograničavanje čoveka je njegovo sputavanje slobode. To ograničavanje vodi neznanju, kao ograničenju od svega što može biti saznano i spoznato, vodi besu i tiraniji, jer slobode nekih koji se nametnu nad drugima oblikom nemilosrdne vlasti ponižavaju ljude i sputavaju mogućnost istraživanja i ispoljavanja sopstvene istinske prirode kojom ih je svestvoritelj obdario. Stoga je svetlo uvek u ratu sa tamom, u sukobu, u prožimanju, u večnom kretanju, previranju i nadmetanju. To je razvoj, koji se može pojmiti samo sa višeg nivoa, kada čovek oslobođen velova opsene može videti zašto je sve tako postavljeno na svoju putanju i zašto sve ima smisao koji mu je dat. Sve ima svoj razlog postojanja, sve je usaglašeno sa velikim planom, te iako sve to izgleda kao haotična nepoznanica nekome ko nema znanje i sposobnost sagledavanja prirode, biva jasno onima koji su otvorili svoju dušu i svest za iluminaciju. Iz toga proističe njihova uzvišena svetlost kojom obasjavaju svet. To je svetlost boga, koji je Sunce, naš gospod na nebu.

Konkretni događaji Isusovog i Budinog života imaju direktne paralele sa filozofskim smislom, simbolima i znanjem koje se prenosi inicijacijama slobodnog zidarstva, a vrhunac iskustva koje se bazira na celom drvetu života su ovih deset stepenova koji su kulminacija transcedentnih procesa spoznaje. Primanje ove inicijacije je utiskivanje pečata luči u dušu čoveka, čoveka koji je vitez svetlosti Sunca, probuđen i prosvetljen.


29° - Škotski vitez svetog Andreje

Stepen viteza svetog Andreje ujedinjuje sve religije sveta kroz jednakost i toleranciju u veri u jednog boga, Velikog Neimara Svemira.

Zar je moguće onda reći da je nečiji bog veći i vredniji od nečijeg drugog, da je uzvišeniji i važniji, da ima bolje kvalitete? Bog je jedan.

Stepen viteza svetog Andreje potvrđuje jednakost, on predstavlja siromašnog viteza, koji je ravan kralju, od obojice se zahteva viteštvo, zaštita nevinih, ispoljavanje vrlina, strpljenja i postojanost viteza u izražavanju istine. Kao i u odnosu spram tolerancije među religijama, izraženo kroz ritualno “pomirenje” islama i hrišćanstva, tako i tako i u hijerarhijskom odnosu vrednovanja ljudi - jednakost je osobina koja ne poznaje rasu, klasu, rod, već ljude izjednačava spram njihovih uzvišenih viteških osobina.

Svako ko veruje u Boga i utočište u njemu je istinski vernik i čini time dobro u svojoj veri. Kakva može biti nagrada za to? Spoznaja, i to ne nakon smrti, već ovde i sada, jer smrt ograničenja je otvaranje duše i bića čovekovog za svetlost boga.

Mnoga su zla učinjena u ime religije, vere, crkve, dogme. Sva ta zla su učinili ljudi opsednuti lažnim i iskrivljenim idejama, koje nisu bile zasnovane na istini, već na nekom od koncepata vladanja i manipulacije iz bilo kakve koristi. U tome je vera u boga bila samo maska za sprovođenje terora, utemeljenog na neznanju. Nije li baš zato pala Vavilonska kula, koja je bila uzvišena u promisli i planu, a ipak sačinjena sa pogrešnim stavom da je čovek i njegova veličina sila koja može nadvladati božansku moć?


30° - Vitez kadoš

Vitez mora uvek da je svestan svog zaveta o veri i pomoći za ljude, njegove sudrugove i veri u boga. Iskušenja mogu biti i mala i velika, i ni na jednom se ne može pasti. Incidenti rituala inicijacije to prenose u vrlo poučnom svetlu. Vitez bezrezervno i bez razlike mora biti spreman da pomogne bilo kom ubogom nesrećniku. Nije li i takvo biće deo i delo tvorca? Vitez uvek mora čuvati tajne reda, jer one se stiču vrlinom, a ne silom, i silom se ne mogu zadobiti niti koristiti. Laž je krajnja senka istine koju vitez svesno i potpuno odbacuje. U svom čuvanju istine i viteških vrlina on ima samo jedan izbor - pobeda ili smrt. Čuvanjem tajne se istinsko univerzalno znanje slobodnog zidarstva jedino i očuvalo u vremenima pomračenja opšteg ljudskog uma. Čuvanje tajne je spasilo izgradnju trećeg hrama i u onom momentu kada je veliki majstor Reda templara žrtvovan na lomači. Nikakva obmana nije izmamila tajne, niti su one unižene odavanjem profanima.


31° - Veliki inspektor inkvizitor vitez

Bog je beskrajan, a ipak je njegova harmonija iznedrila pravdu, jednakost i milosrđe, izmešane sa njegovom beskrajnom veličanstvenošću. Čak i dela ljudi, koja nisu osuđena na početku vremena, dočekaće svoj trenutak istine. Bog i ljudi pravednici će prosuditi pravedno. Za boga sva ljudska dela i misli su vidljivi beskrajno u prošlosti i beskrajno u budućnosti, za njega je sve jedno sada. Za njega beskrajnost prostora i svih smerova je jedno ovde. Samo bog može dati mudrost da sudimo pravedno, tačno i milostivo, a kada dođe sudnji čas on nama tako može suditi.

Postoji samo jedan nepogrešivi i najveći sudija. Svaki ljudski sud je u najmanju ruku nesiguran, iz njega proističu ozbiljni ishodi, koji su često proizveli greške, zbog kojih ljudi žale ili zbog kojih ljudi trpe. Nezahvalan je zadatak suditi ljudima, pogotovo bližnjima. Suditi nije privilegija, već je stalan oprez i budnost preduslov za odluku.

Pravda i milost su dva suprotna lica koja su sjedinjena u harmoniji jednakosti. Odluka sudije je, stoga, uravnoteženo odmeravanje istine prirodnog stanja činjenica u vremenu i prostoru. Da bi bio pravedan, sudija mora biti potpuno otvoren za sebe, da sam prepozna svoje osobine i da zna sve sfere domena odluke i volje koje sprovodi. Sudija istražuje sve, on spoznaje sve, on vaga i meri, čini alhemijsku analizu i sintezu za svaku misao i ideju.


32° - Svetli princ kraljevske tajne

Nema nijednog dela univerzuma koji nije od boga. Nema nijednog dela čoveka koji nije od boga. Sve je jedno sa njim, Velikim Neimarom svih svetova.

Misterija ovog stepena je da je čovek u stvari biće sa slobodnom voljom i da je u toj moći darovan iskonskom snagom svestvoritelja, snagom da sebe menja i ponovo izgradi, usavrši, pročisti i da tako živi u slobodi duha i materije.

Velika tajna univerzuma je uravnoteženje. Postoji jedan konačni i univerzalni ekvilibrijum u svim stvarima, jer sve su stvari delovi istog izvora, izvora svega. Sve stvari deluju u saglasju, u ravnoteži. Ono što ne izgleda harmonično čini se tako samo na nižim ravnima manifestacije. To je hijerarhija ispoljavanja. U suštini svaka polarnost je uravnotežena, svaki pol, svaka suprotnost održavaju uravnoteženje. Sve je to u kretanju. Sve je to svetlost u širenju.

Kako se napominje vitezovima ovog stepena, njihov cilj je ponovno osvajanje svete zemlje i ponovno postavljanje barjaka sa krstom na razrušene zidine Jerusalima.

Niko, osim časnog i iskrenog čoveka, nesebičnog, čije čovekoljublje nije samo naziv, ne može stupiti ka ovoj inicijaciji. Ova inicijacija se ne može dati, ona se samo može prepoznati u čoveku od strane već iniciranih, kroz njihovo jasno viđenje. Čovek i vitez koji stupa na tle ove inicijacije je zaista mudrac i apostol slobode, jednakosti i bratstva.

Svetli princ je iskušan elementarnim iskušenjima viteštva, on se ne predaje požudi, niti raskalašnosti, bludu, niti prolaznoj strasti. On se ne prepušta veličini značenja njegovog ranga, titule, položaja, niti moćima koji proizilaze iz njegove veličine. Bogatstvo nije cilj niti svrha, uticaj, ambicija, vlast, posedi su za njega sene zemlje. Čak ni ono što je naizgled bilo njegovo tokom života nema prednost nad njegovom budnošću, imanje, porodica, status, vrline, moral, nema prečeg među njima od vere u boga. Čak ni likovanje duhovne arogancije i sebičnosti dogme ne utiču na njega. Iako su najteža iskušenja duhovne prirode, sagledavanje filozofije i univerzalne religije naposletku jedino jeste zasnovano na budnosti i veri u boga. Čak i kada se prevaziđu ograničenja sopstvene religije svetli princ niti se raduje niti tuguje zbog toga. On je budan. On je pripravan za boj. Duhovna iskušenja su iskušavanja vatrom, ali ono što vitez stvarno ima u sebi je jače, on ne samo da sve zna, on sve služi svojim radom, svojom borbom.

A ono što je ključ inicijacije, kapija ka svetlosti je smrt. Smrt je kruna svega. Dati život za služenje istini, za služenje svima, je neprikosnoven znak vrhovnog postignuća. Nevezanost, čak ni za sebe, ni za svoje telo, um, dušu, za svoje osobine i ego, jesu potvrda magičke veze sa bogom. Potvrda budnosti. Potvrda jedinstva sa bogom.


33° - Suvereni veliki generalni inspektor

Trideset i tri su grančice u gnezdu koje gori. Trideset i tri su stepena drevnog i prihvaćenog škotskog obreda slobodnog zidarstva, koji su osnova i telesnost čoveka koji sagoreva u ognju usavršavanja, u pročišćujućem ognju prosvetljenja. Čovekov duh je Feniks koji se uzdiže uskrsnut, preporođen iz tog plamena, slobodan i savršen.

Trideset i tri su pera na krilima velikog lagaškog orla, tog dvoglavog orla koji vidi sve, čija vizija sagledava ceo univerzum. On u svojim kandžama nosi svetu mač istine, pravdu boga, a njegova kruna je kruna drveta života.

Hiram Abif, De Molej i Fridrih Veliki su oni koji su svetu preneli škotski obred, obred akacije, oni su pomazani, posvećeni i prosvetljeni, koje poštujemo kao učitelje sveta. Poput Isusa i Bude, Enoha i Muhameda, Kvecalkoatla i Padmasambave, oni su dali svetu luč.

I zato, u ime Velikog Arhitekte, Neimara svih svetova, neka bude svetlost.