Teorija svega

Priča o jajetu, piletu i kokoški je priča o trojednom pretakanju materije svemira kroz njena tri prirodna oblika i stanja:

1. mirovanje (kvantni vakuum);

2. pokretanje i razvoj svemira (sintropija);

3. starenje i raspadanje svemira (entropija).
 
To je priča o materiji koja se manifestuje kao kretanje i koja nestaje kad kretanje prestane. Dakle to je priča o svim mogućim oblicima kretanja, koja uvek iznova iz mirovanja punom snagom počinju, razvijaju se, zatim postepeno jenjavaju, slabe i na kraju završavaju i u mirovanju nestaju.
 
Onaj ko uspe da objasni materiju kao kretanje, odnosno da objasni šta je to što se kreće, a što zovemo imenom materija i energija, kako ona postoji i zašto postoji tako kako postoji - po načinu večitog pretakanja kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, taj će da otkrije “teoriju svega”. Da li je to uopšte moguće?
 
Da li je, najzad, moguće da ništa nikada nije nastalo, niti će ikada nestati, već da je večno i da oduvek postoji? Moguće...
 
Sve ove reči i pojmovi mogu se svesti samo pod jednu reč i jedan pojam: “fizički i psihički procesi” ili “kretanja”. To podrazumeva da onaj ko želi da napravi “teoriju svega” ne može je praviti pojedinačno o svim tim pojedinačnim stvarima i pojmovima, koji su beskrajno različiti, već treba da pronađe ono što je svim tim različitim pojmovima zajedničko, odnosno o onome po čemu su sve te stvari i pojmovi isti. U ovom slučaju to je da se sve te stvari i pojmovi svode na fizičke i psihičke procese ili kretanja.

Međutim, problem je što se ni o fizičkim i psihičkim procesima ne može praviti teorija svega, jer fizički i psihički procesi sa značenjem kretanja nemaju značenje postojanja. Značenje postojanja može da ima samo onaj ko ima sposobnost da stvara fizičke i psihičke procese. Kada su u pitanju fizički procesi to je uvek onaj ko ima sposobnost da se napreže i kreće. A kad su u pitanju psihički procesi, to je uvek onaj ko ima sposobnost da opaža fizičke i psihičke procese, oseća, pamti ih, misli o njima i razume ih.

Ovo ipak nije sve što je potrebno da se zna da bi se mogla napraviti teorija svega, jer sada iskrsava pitanje da li postoje dva vršioca svih tih procesa, od kojih jedan stvara fizičke procese i radnje, a drugi psihičke procese i radnje, pa bismo onda morali da pravimo dve teorije svega - jednu za onoga ko stvara fizičke procese i radnje, a drugog za onoga ko stvara psihičke procese i radnje, jer fizičke procese i radnje svrstavamo pod pojam materija, a psihičke procese i radnje pod pojam duh ili ideja. Pa bismo onda jednu teoriju svega zvali materijalizam, a drugu idealizam.

I, naravno, ubrzo posle nastajanja ovih dveju teorija svega, odmah bi se shvatilo da su ove dve teorije povezane, u tom smislu što bi se brzo otkrilo da su duh i materija, odnosno ideja i kretanje, uzajamno povezane, tačnije da ideje, odnosno informacije, koje se sve odnose na razne oblike kretanja, ne mogu da postoje bez kretanja.

Sledeće što bi se desilo jeste da bi se ove dve različite teorije svega, idealizam i materijalizam, uzajamno suprotstavile i zavadile oko pitanja šta je starije, da li ideja/informacija o kretanju, koja uzrokuje kretanje i bez koje kretanja ne može da bude.

Proći će vekovi i milenijumi a niko neće moći da reši taj problem prvenstva ideje nad materijom ili pak materije nad idejom, sve sa ciljem da ne budu dve teorije svega, već samo jedna. I to će tako da traje sve dok se ne setimo da ni materija, kao kretanje, ima značenje postojanja, niti ideja, kao informacija o kretanju, ima značenje postojanja, jer sve su to samo fizičke i psihičke radnje i procesi koji ne mogu da postoje sami po sebi, bez vršioca koji ima sposobnost da vrši fizičke i psihičke radnje.

Svakako da tu ne može da bude nikakvog prvenstva, niti prvenstva materije/kretanja nad idejom/informacijom, pošto materije/kretanja ne može da bude bez ideje/informacije, niti prvenstva ideje/informacije o materiji/kretanju može da bude nad materijom/kretanjem, pošto ideje/informacije ne može da bude bez materije/kretanja. Drugim rečima, niti jajeta sa idejom/informacijom o kokoši kao sistemu kretanja može da bude bez kokoške, niti kokoške kao sistema kretanja može da bude bez jajeta sa idejom/informacijom o kokoški kao sistemu kretanja.

Na kraju, da bi se rešio ovaj logički paradoks prvenstva ideje nad materijom, ili pak materije nad idejom, ne preostaje ništa drugo nego da se setimo da ni materija ni ideja nemaju značenje postojanja, već ono što ima sposobnost da se kreće uz pomoć ideje o kretanju i stvara ideju o kretanju uz pomoć kretanja. I da tu ne može da bude nikakvog početka, već da to koje postoji u praznini i u njoj traje, uvek iznova, ciklično, postoji na taj način što se večito pretače iz sebe u sebe, pomoću ideje/informacije o svom kretanju uzrokuje svoje kretanje, da bi zatim pomoću svog kretanja uzrokovao svoje ideje/informacije o svim svojim kretanjima.

I to je “teorija svega”. Druge teorije svega nikad nije ni bilo, niti može da bude. Najzad, ta teorija svega može i da se nacrta:
 



 
Vrlo je prosta i samo idioti ovu teoriju ne mogu da razumeju, i traže nekavu drugu. Krivo mi je što sam se ovako izrazio, ali to je gola istina o slabosti ljudskog uma i njegove nesposobnosti razumevanja postojanja sveukupne stvarnosti. Namaste.