Seme kao lekar

Pre sadnje uzeti u usta jedno zrno, ili nekoliko malenih zrna, i držati ih u ustima, pod jezikom, ne manje od devet minuta.
 
Potom ih položiti između dlanova svojih ruku i držati ih tako tridesetak sekundi. Dok se semenje tako drži treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kome će se zatim odvijati sadnja.
 
Zatim otvoriti dlanove i seme koje leži u rukama pažljivo prineti usnama i izdahnuti na seme vazduh iz svojih pluća. Ugrejati ga svojim dahom i maleno seme će upoznati sve što se nalazi u telu.
 
Onda je još nužno držati otvorene dlanove tridesetak sekundi, predstavljajući se nebeskim telima. I seme će ustanoviti trenutak svog izlaska. Sve planete će mu pomoći u tome. I potrebnu svetlost će darivati izdancima.
 
Nakon toga seme možete posaditi u zemlju. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i informaciju o telu određene osobe koje seme upija u sebe. Zalivanje je dozvoljeno tek po isteku tri dana od sadnje.
 
Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima za određeno povrće (to je svakom čoveku već poznato po Mesečevom kalendaru). Ranija sadnja, bez zalivanja, nije tako strašna kao prekasna.
 
Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznh vrsta ostaviti barem po jedan. Korov se može podrezati.
 
Seme na ovaj način upija u sebe informacije o čoveku i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz kosmosa i Zemlje neophodnu energiju upravo za tog određenog čoveka. Korov ne treba ukloniti zato što i on ima svoju ulogu: jedan štiti biljke od bolesti, drugi mu daje dodatne informacije. Za vreme rasta treba dolaziti u dodir sa biljkama - barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je prilaziti im u vreme punog Meseca i doticati ih.
 
Plodovi uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni od strane čoveka koji ih je sam negovao, kadri su da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uvećavaju radne sposobnosti i daju duševni mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja.
 
Gore navedene postupke neohodno je sprovesti sadnjom raznih kultura.
 
Nije obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova.
 
Uzgajani na ovaj način, plodovi će se razlikovati od drugih iste sorte, i to ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima; odnosi će biti potpuno različiti.
 
Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Zbog čega baš nogama? Pa kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance, verovatno toksini, koje sadrže informacije o bolestima organizma. Tu vest će dobiti mladice. One će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa svim nedaćama. S vremena na vreme po parceli treba hodati bos.
 
Kakve kulture treba gajiti? Onoliko raznorodnih kultura koliko ih postoji na većini parcela; sasvim je dovoljno da to budu recimo maline, ribizle, grožđe, krastavci, paradajz, šumske jagode...
 
Veoma je dobro ako postoji višnja i trešnja, ili neko cveće. Veličina parcele koja se sadi ovim kulturama nema neki veći značaj.
 
Pod obavezno, bez čega je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na parceli treba uvrstiti rastinje kao što je suncokret (barem jedan). Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna metra, žitne kulture - raž, pšenicu - i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati veštački, već treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu pomoć.
 
Probajte ovo, ako ste u mogućnosti, odnosno ako imate svoju baštu, i uživajte u plodovima.