Login

Zaboravljen password

Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» Bombardovanje švajcarskih gradova u Drugom svetskom ratu
Sun Oct 14, 2018 1:37 pm by Weishaupt

» Med je opasna namirnica
Sun Oct 14, 2018 1:36 pm by Weishaupt

» Bratski paket
Sat Oct 13, 2018 1:54 pm by Seth

» Vrijede milijune a stoje napušteni u Dubaiu
Sat Oct 13, 2018 1:42 pm by Seth

» Astana - prestonica iluminata
Sat Oct 13, 2018 1:50 am by Insomnia

» Naširoko o karmi
Fri Oct 12, 2018 9:02 pm by Akazia

» Neke tajne o Isusu
Sat Sep 29, 2018 3:16 pm by Akazia

» Mali Horus harpokrat
Sat Sep 29, 2018 3:10 pm by Akazia

» Kratko o magiji
Sat Sep 29, 2018 3:07 pm by Akazia

Ko je prisutan na forumu
Ukupno 2 korisnika online: 0 registrovanih, 0 skriven, 2 gostiju

niko

[ View the whole list ]


Najviše korisnika koji su istovremeno bili na forumu do sada bilo je 51 dana: Thu Aug 09, 2018 9:25 pm
Moon phases
CURRENT MOON
November 2018
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

Calendar Calendar

Anketa

Da li podržavate eutanaziju?

100% 100% [ 5 ]
0% 0% [ 0 ]
0% 0% [ 0 ]

Ukupno glasova : 5

Statistika
Registrovani članovi 27
Najnoviji član foruma Lutidantoslav

Ukupan broj komentara naših članova je 230 in 112 subjects
Weather
Broj posetilaca

Traffic

Clustr Map

Opera Parsifal

Go down

Opera Parsifal

Komentar by Helena on Fri May 26, 2017 12:57 pm

Parsifal je opera nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Vagner ju je definisao kao “Bühnenweihfestspiel“ - predstavu za osvećenje pozornice. Prvobitno je bila namenjena za izvođenja isključivo u njegovoj operskoj kući u Bajrojtu kraj Minhena. Bila je to njegova poslednja opera, premijerno izvedena 26. jula 1882. godine. Dirigovao je Herman Levi, Vagnerov prijatelj jevrejskog porekla.

Parsifal je zasnovan na srednjevekovnoj legendi o vitezu okruglog stola Parsifalu. O njemu su pisali veliki srednjovekovni pesnici Kretjen de Troa i Volfram fon Ešenbah (Vagner je kao izvor koristio Ešenbahovo delo, koje je pročitao još 1845. godine). Parsifal je bio otac još jednog legendarnog viteza, Loengrina, koga je Vagner izabrao za protagonistu svoje ranije opere.

Opera je napisana pod izuzetnim uticajem filozofa Artura Šopenhauera i, kroz njega, budizma. Na taj način se u Parsifalu javljaju motivi samoodricanja, saosećanja i reinkarnacije. Vagner je dosta ranije napisao skicu opere Pobednici (Die Sieger), koja je za temu trebalo da ima život Bude. Opstala je i skica opere sa sličnom tematikom, Isus Nazarećanin (Jesus von Nazareth).

Vagnerova želja bila je da se Parsifal ne izvodi van Bajrojta, ali par decenija nakon njegove smrti od srčanog udara u Veneciji, 13. februara 1883. godine, izvođenja dela prestala su da budu isključivo vezana za Bajrojt. Takođe, Vagner je od publike tražio da ne tapše na kraju prvog čina iz poštovanja prema Svetom gralu, što je u ranim izvođenjima dovodilo do komičnih situacija, kada zbunjena publika nije bila sigurna ni da li sme na kraju opere da tapše, ili je čak ućutkivala Vagnera koji je pokušavao da joj sopstvenim “Bravo!“ dâ znak za aplauz.

Lica:

- Parsifal, tenor;

- Kundri, sopran / mecosopran;

- Gurnemanc, stari vitez Grala, bas;

- Amfortas, vladar kraljevine Svetog grala, bariton;

- Klingsor, čarobnjak, bas;

- Titurel, Amfortasov otac, bas;

- dva viteza Svetog grala, tenor i bas;

- četiri štitonoše, tenori i soprani;

- šest devojaka-cveća, tri soprana i tri kontraalta, ili šest soprana;

- jedan glas, kontraalt;

- vitezovi Svetog grala, dečaci, devojke-cveće.

Sinopsis

Priv i treći čin se odvijaju u zemlji Svetog grala - Monsalvatu. Drugi čin se odvija u Klingsorovom čarobnom zamku.

Čin prvi

Jutro. Ostareli vitez Gurnemanc i dvojica štitonoša se bude u šumi blizu dvorca gde se čuva Sveti gral, čaša iz koje je pio Isus Hrist na Tajnoj večeri. Približava se grupa vitezova koja vodi kralja Svetog grala, Amfortasa, na kupanje u jezeru; jedan od vitezova Gurnemancu kazuje kako je kralj izuzetno patio tokom noći usled svojih rana. Štitonoše upitaju Gurnemanca kako kralj može biti izlečen, ali pre nego što on stiže da odgovori stiže divljakuša Kundri i donosi melem za kralja. Pošto kaže da je donela melem iz Arabije, Kundri se sruši na zemlju od umora.

Vitezovi donose ranjenog Amfortasa na nosilima. Amfortas upita gde je vitez Gavejn; pošto mu odgovore da je Gavejn, čim je čuo da lek koji je doneo za kralja nije pomogao, otišao da traži druga rešenja bez dopuštenja, Amfortas ljutito kazuje kako je takva brzopletost kriva za njegovo ranjavanje i propast u Klingsorovom carstvu. Gurnemanc mu daje melem, a Amfortas se zahvaljuje Kundri, koja ga požuruje na kupanje.

Štitonoše su nepoverljive prema Kundri i smatraju da je veštica i neznabožac; pošto je kralj otišao, Gurnemanc im objašnjava kako je Kundri često pomagala vitezovima, ali bi zatim iznenada otišla. Kada je upita zašto ne ostaje da pomogne, Kundri odgovara kako nikada ne pomaže. Štitonoše dobacuju da, kad je toliko korisna, zašto ne povrati izgubljeno Sveto koplje, kojim je probijen Isus na krstu, a koje je doskora čuvao Amfortas? Gurnemanc im objašnjava da je taj zadatak predviđen za drugoga. Priča im kako je Amfortas otišao u zemlju čarobnjaka Klingsora u nameri da ga pobedi, ali ga je tamo zavela žena paklene lepote. Klingsor se zatim pojavio i, uzevši Sveto koplje, zadao kralju ranu koja nikada neće zarasti.

Dvojica štitonoša se vraćaju sa jezera i obaveštavaju Gurnemanca kako je Kundrin melem trenutno umanjio kraljeve bolove. Zatim mu traže da im ispriča priču o Klingsoru. On im priča kako su Sveto koplje i Sveti gral dati na čuvanje Titurelu, ocu Amfortasa, koji je podigao zamak Monsalvat. Tada je sam Klingsor žarko želeo da postane vitez, ali nije uspeo da dostigne njihove standarde. Naime, Klingsor nije mogao da prevaziđe svoju pohotu, pa je samog sebe kastrirao - što su ostali vitezovi osudili i izbacili ga iz svog društva. Klingsor se tada okrenuo protiv njih i odao mračnim veštinama, stvorivši zamak pun prelepih zavodnica, „devojaka-cveća“ (Blumenmädchen), koje bi dovodile vitezove u iskušenje i tako ih uništavale. Sada je Klingsor imao Sveto koplje, a želeo je i Gral. Amfortas, pošto je bio ranjen, imao je viziju u kojoj mu je nebeski glas rekao da čeka “čistu budalu, prosvetljenu kroz saosećanje“ (Durch Mitleid wissend, der reine Tor, harre sein, den ich erkor), koja će ga izbaviti.

U tom trenutku se začuju povici vitezova koji su bili s kraljem kraj jezera. Neki labud, prelećući jezero, pogođen je strelom. Jedan od vitezova kazuje Gurnemancu kako je labud pogođen tek što ga je kralj pozdravio kao dobro znamenje. Vitezovi dovode mladića sa lukom. Gurnemanc ga upita da li je on gađao labuda, a mladić ponosno odgovara kako je to on učinio i kako može da pogodi sve što leti. Gurnemanc ga grdi, govoreći kako su tu životinje svete, i da li mu je labud ikada učinio nešto nažao. Dečaka preplavi kajanje, pa lomi svoj luk. Gurnemanc ga upita ko mu je otac, kako je doputovao u zemlju Grala i kako se zove. Na svako od pitanja dečak odgovara sa “Ne znam“. Kada ga Gurnemanc upita šta zna, on odgovara kako ima majku, Hercelajdu (Herzeleide, bukvalno prevedeno ime znači “bol srca“) i kako je sam napravio svoj luk da bi oterao orlove iz šume u kojoj ga je majka odhranila.

Mladić priča kako je jednog dana video vitezove i hteo da bude kao oni, ali nije mogao da ih stigne jer su jahali konje. Putujući je savladao mnoge razbojnike i džinove, na šta Kundru izjavljuje da ga se zli plaše. U tom trenutku dečak se upita - “Ko je dobar? - što implicira da se on još uvek nalazi u stanju nepoznavanja dobra i zla, poput Adama pre izbacivanja iz Edena. Kada Gurnemanc odgovara da je dobra majka koju je napustio, Kundri otkriva kako je, dolazeći u zemlju Svetog grala, videla Hercelajdu kako umire od tuge, na šta mladić pobesni i pokuša da je zadavi, ali se zatim skoro onesvesti od kajanja. Gurnemanc ga zaustavlja i prekorava zbog nasilnosti. Kundri odjednom kao da je preplavio težak umor i ona nestaje iza grma u potrazi za odmorom.

Gurnemanc poziva momka da prisustvuje ritualu otkrivanja Grala u Monsalvatu. Dečak ga upita - ”Ko je Gral?“ - na šta mu Gurnemanc odgovara kako će mu to znanje biti podareno ako je pozvan da služi Gralu. Dok polaze ka Monsalvatu, dečak primećuje kako jedva da je napravio nekoliko koraka, a već mu se čini kao da je prešao mnogo. Gurnemanc mu objašnjava kako u zemlji Grala vreme postaje prostor.

Stižu u dvorac Grala, gde se vitezovi okupljaju radi pričešća. Začuje se Titurelov glas, kao iz grobnice, koji traži od Amfortasa da vrši službu. Amfortas, koga muče griža savesti i sram zbog grešnosti, traži od oca da on vrši službu. Titurel govori kako živi u grobu milošću Spasitelja, ali kako nema snage da služi Gral i da i sam čeka da Amfortas otkrije Gral, jer ga to održava u životu, kao i ostale vitezove koji, pošto se pričeste iz Svetog grala, još dugo mogu da izdrže bez hrane. Amfortas moli za milost, ali naposletku je primoran da izvrši svoju dužnost i otkrije Gral.

Na kraju rituala, Gurnemanc upita momka da li je razumeo ono što je video, ali ovaj, vidno dirnut, ne ume da odgovori, pa ga Gurnemanc istera, upozoravajući ga da ne ubija labudove.

Začuje se glas sa neba koji ponavlja reči “čista budala, prosvetljena kroz saosećanje“.
 
Čin drugi

Čin počinje u Klingsorovom čarobnom zamku, gde čarobnjak priziva svoju sluškinju, nazivajući je Irodijadom, Gundrigijom i, naposletku Kundri, koja se pojavljuje, ne više obučena kao divljakuša, već kao prelepa žena koja je zavela Amfortasa. Klingsor joj naređuje da ubije dečaka, koji je zalutao iz zemlje Grala i stigao do Klingsorovog carstva. Kundri najpre odbija, ali naposletku biva prisiljena da zavede momka kad bude stigao.

Klingsor doziva vitezove koji nastanjuju njegov zamak da se bore protiv pridošlice. Ovi vitezovi su nekada služili Gralu, ali nisu odoleli iskušenju koje su predstavljale Klingsorove zavodnice, sa kojima su ostali tu da žive. Dečak, međutim, uspeva da nadvlada vitezove i ulazi u dvorište zamka, gde se nalazi čarobna bašta u kojoj Blumenmädchen oplakuju gubitak svojih ljubavnika. Dečak je opčinjen njihovom lepotom i nudi im da se on igra sa njima umesto ljubavnika koje im je pobio. One pokušavaju da ga zavedu, prekorevajući ga što im je pobio ljubavnike i boreći se međusobno za njegovu naklonost. Najzad se začuje Kundrin glas koji doziva: “Parsifale!“

Dečak prepoznaje ovo ime kao ime kojim ga je majka nazivala u snovima. Devojke ga nazivaju budalom i odlaze, ostavljajući ga samog sa Kundri. Parsifal je upita da li je sve to samo san i kako zna njegovo ime. Ona mu otkriva kako mu je njegovo ime rekla Hercelajda, koja je Parsifala jako volela i plašila se da ne ode stopama oca Gamureta, koji je poginuo u bici. Zato ga je odgajila u šumi, daleko od rata i nasilja. Kada je Parsifal konačno odlutao i više se nije vratio, Hercelajdi je prepuklo srce od tuge za odlutalim sinom. Parsifal oseća snažno kajanje, pa kori sebe što je budala i što je zaboravio na majku. Kundri mu govori da je to prvi korak ka razumevanju i nudi mu poljubac kojim će bolje razumeti ljubav svoje majke. Dok se ljube, Parsifal je bolno odgurne i poviče za Amfortasom. Poljubivši Kundri, Parsifal je razumeo Amfortasovo iskušenje i patnju, i osetio bol njegove rane. Saosećajući sa Amfortasom,odbio je Kundri.

Kundri od Parsifala gnevno zahteva da, kada već saoseća sa Amfortasom, saoseća i sa njom. Već vekovima je prokleta, jer se nasmejala kada je videla Spasitelja na krstu. Od tog trenutka ona ne može nikada da plače, samo da se smeje, i živi da zavodi kao Klingsorova robinja. Parsifal je odbija. Ona ga ponovo moli da sa njom provede samo jedan sat, a zatim će ga odvesti Amfortasu. Parsifal ponovo odbija, objašnjavajući joj da bi nakon jednog sata zajedno bili večno prokleti. Besna, Kundri ga prokune da nikada ne nađe put do Monsalvata i doziva Klingsora u pomoć.

Klingsor se pojavljuje na zidinama i baca Koplje na Parsifala, ali se koplje čudesno zaustavlja u vazduhu iznad njega. On uzima koplje i njime čini znak krsta, proterujući Klingsorove vradžbine. Zamak se ruši. Pre nego što ode sa kopljem, Parsifal kazuje Kundri da zna gde da ga nađe.

Čin treći

Treći čin se odvija u zemlji Grala, mnogo godina kasnije. Gurnemanc, koji je sada veoma star i živi u kolibi u šumi, začuje napolju čudnu vrisku i pronalazi Kundri, koja kao da spava, obučena u belu, pokajničku odoru. Koristeći vodu sa svetog izvora, on je probudi, ali ona govori samo reč “služiti“. Gurnemanc se pita da li postoji razlog što se pojavila baš na taj poseban dan. Dolazi čovek sasvim prekriven oklopom. Gurnemanc ne može da vidi ko je on zbog šlema, a čovek ništa ne govori. Tek kada je skinuo šlem, Gurnemanc ga prepoznaje kao dečaka koji je ubio labuda, a zatim oduševljeno prepoznaje Sveto koplje u njegovim rukama.

Parsifal priča kako je tražio put do Amfortasa i zamka Svetog grala, ali nije mogao da ga nađe. Gurnemanc odgovara kako je kletva koja ga je udaljavala od tog mesta nestala. Parsifal dalje priča kako je tokom godina putovanja često bio u prilici da mora da se bori, ali nikada u borbi nije koristio Koplje.

Gurnemanc Parsifalu priča kako je, tokom godina koje su prošle od njegovog odlaska, Amfortas odbijao da otkrije Sveti gral, što je vitezove primoralo da žive kao pustinjaci u šumi i hrane se raznim biljem i korenjem, a sam Titurel, koga pokriveni Gral nije održavao u životu, je uskoro umro. Parsifal sebe proklinje zbog tog stanja stvari. Gurnemanc mu kazuje kako tog dana Amfortas namerava da, zbog očeve smrti, još jednom - po poslednji put - otkrije Gral i vrši službu, i govori Parsifalu kako tog dana treba da uradi veliki zadatak.

Kundru Parsifalu pere noge vodom iz svetog izvora, a Gurnemanc ga miropomaže uljem i, prepoznavši ga kao prorečenu budalu, proglasi ga novim kraljem viteškog bratstva. Nakon toga Parsifal primećuje čudesnu lepotu livada tog dana, a stari vitez mu odgovara da je to zato što je taj dan Veliki petak, kada cveće raste od suza pokajnika. Parsifal krsti Kundri u hrišćansku veru, a ona, oblivena osećanjima, gorko zaplače.

Još jednom se zapute u dvorac Monsalvat, gde se vitezovi okupljaju da prisustvuju službi. Amfortasa na nosilima donose pred gral i Titurelov sanduk. Amfortas počne da se obraća svom mrtvom ocu i izrazi želju da i sam umre; ne želi da otkrije Gral, jer mu to ne dozvoljava da umre. Vitezovi zahtevaju da to učini, ali Amfortas zapadne u ludilo, kaže kako nikada više neće otkriti Gral i naredi preplašenim vitezovima da ga ubiju.

U tom trenutku ulaze Parsifal, Gurnemanc i Kundri. Parsifal izjavljuje kako samo jedno oružje može da pomogne: vrhom Svetog koplja dodiruje Amfortasovu ranu i isceljuje je. Zadivljeni vitezovi ga posmatraju dok ekstatično uzdiže Koplje iznad njih, a zatim uzima Gral i moleći se pada na kolena. U Gralu se pojavi nežna svetlost, a sa vrha kupole se spušta beli golub i zaustavlja se iznad Parsifala. Amfortas, Gurnemanc i svi ostali vitezovi se klanjaju pred Parsifalom, dok Kundri, iskupljena, beživotno pada na zemlju.

Zavesa pada dok Parsifal zamahuje Gral pred ostalim vitezovima.
avatar
Helena
Moderator
Moderator

Female Aries Cat
Posts : 12
Birthday : 1975-04-12
Join date : 2016-12-28
Age : 43
Location : Wien, Österreich
Job/hobbies : Profesorka klavira

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu