Partijski botovi

Ja sam sve do juče mislio da je sve ovo sa SNS mašinerijom, počev od botova, preko putujućeg cirkusa koji ide po mitinzima “velikog vođe”, pa sve do nameštenih ispitivanja javnog mnjenja malo istina a malo preterano. Juče sam saznao kako to zaista funkcioniše. Podeliću sve sa vama. Naime, jedna devojka je završila fakultet (sa kojim može da se zaposli jedino u državnoj službi), u roku i sa solidnim prosekom, volontirala godinu dana u odgovarajućoj ustanovi, položila državni ispit i očekivala da će naći posao. Konkurisala je na oko 100 mesta i posle dve godine shvatila da su svi konkursi popunjeni pre nego što se i otvore. Pokušavala je i po drugim gradovima, ali bez uspeha. Kad je već istrošila sve mogućnosti, i nadu da će ikada naći posao, odlučila se za potez očajnika - učlanila se u SNS (iako joj nisu ni najmanje simpatični) i počela da bude aktivna na tim skupovima, kako bi je neko primetio, i posle 6 meseci dobije posao preko stranke... ali ugovor joj produžavaju na mesec dana (drže je u stalnoj neizvesnosti i nesigurnosti) i mora da opravda ukazano joj poverenje apsolutnom poslušnošću prema stranci. U toku dana mora da ima određen broj komentara na vesti po raznim medijima (sve screenshoot i sve šalje pretpostavljenima u stranci), dobija SMS-ove sa tim komentarima, a često i sa statusima koje mora da objavi na Facebook-u, vesti koje mora da podeli... itd. itd. Obavezna je da prisustvuje svim mitinzima koje organizuju, tako da je bila u Vranju, Novom Sadu, Subotici... sve u svemu... muka, jad, tuga, nesreća... Od juče me botovi ne nerviraju, nego ih žalim. Jebeš život kad moraš pišati i kad te ne tera. E, žalosti...