Login

Zaboravljen password

Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» Jovo Ilukić Status quo
Thu Jul 05, 2018 3:52 am by Weishaupt

» Jovo Ilukić Manuela
Thu Jul 05, 2018 3:52 am by Weishaupt

» Pravo lice fudbala
Wed Jun 27, 2018 11:50 am by Ordačni Bužap

» Asure ili neljudi
Mon Aug 07, 2017 9:44 am by Helena

» Neke sličnosti između majmuna i ljudi
Wed Jul 12, 2017 9:50 am by Akazia

» Baba sera će započeti Treći svetski rat
Fri May 26, 2017 1:18 pm by Ordačni Bužap

» Muzički klipovi
Fri May 26, 2017 1:00 pm by Helena

» Opera Parsifal
Fri May 26, 2017 12:57 pm by Helena

» Ko će mi oljiže pičku bre?!
Fri May 26, 2017 12:39 am by Herceg

Ko je prisutan na forumu
Ukupno korisnika online 1: 0 registrovanih, 0 skriven, 1 gost

niko

[ View the whole list ]


Najviše korisnika koji su istovremeno bili na forumu do sada bilo je 5 dana: Fri Jun 30, 2017 6:47 am
Moon phases
CURRENT MOON
July 2018
MonTueWedThuFriSatSun
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     

Calendar Calendar

Anketa

Da li podržavate eutanaziju?

100% 100% [ 5 ]
0% 0% [ 0 ]
0% 0% [ 0 ]

Ukupno glasova : 5

Statistika
Registrovani članovi 25
Najnoviji član foruma Cupidon

Ukupan broj komentara naših članova je 163 in 85 subjects
Weather
Broj posetilaca

Traffic
Clustr Map

Hteo bih nešto da kažem... ako mi dozvolite... ne znam da li znate...

Go down

Hteo bih nešto da kažem... ako mi dozvolite... ne znam da li znate...

Komentar by Cupidon on Wed Apr 19, 2017 8:22 pm

Svi smo mi strani plaćenici i domaći izdajnici, samo zato što to kaže pičkousti režim i bahata policijska stoka, koja krije od ruke zakona separatiste, prevarante i šarlatane, a preti poštenim građanima, poziva ih na mobilni telefon sa skrivenog broja, snima ih ispred vrata od stana i najzad falsifikuje njihov iskaz i njihov potpis. I još nas plaća neki Soroš. Govna od govana. :poop: :poop: :poop: Pišam po njima... svima ovde pomenutima, uključujući i njihovog dragog Soroša... piš, piš, piš... Baš da vidim šta će da preduzmu protiv mene. Prete a nemaju muda da ostvare pretnje. Kukavice, pičke, šonje... Kukavice, pičke, šonje... Kukavice, pičke, šonje... Ojha.


Pre neki dan sam naleteo na ovaj tekst, ali video sam da je užasno loše napisan...
 

http://ziginfo.rs/hteo-bih-nesto-da-kazem-ako-mi-dozvolite-ne-znam-da-li-znate
 
 
A i slika je nekako gejasta, kao da ju je postavio bivši samozvani sungazing guru, sadašnji samozvani ravna ploča guru i budući pingvin sa Madagaskara (videti fotografiju)... dno dna...
 
Dao sam sebi za pravo da editujem tekst, da bi se mogao čitati, jer je original užasan...
 
Dakle...
 
 
*   *   *


 
Ova priča nije istinita. Svaka slučajnost sa stvarnim likovima i događajima potpuno je slučajna i plod je samo neiscrpne novinarske i književničke mašte.
 
Ne znam da li znate, ali ovaj deka što su mu zaplenili kauč star 20 godina, njega plaća Soroš.
 
Ona žena što su joj oteli ono što je isheklala, da bi kupila da jede, i nju Soroš finansira, kao i onu malu devojčicu što je na času fiskulture izgubila svest od gladi, znate onu što je Hitna pomoć ustanovila da se srušila na času fiskulturne nastave zbog gladi i iscrpljenosti njenog presićušnog organizma. Ona je verovatno na platnom spisku Soroša, kao i ova gospođa iz Hitne što je duboko potrešena prizorom objavila to na svom Facebook profile, pa je privodili svaki dan u policiju, psihički zlostavljali do iznemoglosti i pretili joj gubitkom posla da to nikako ne ide u javnost. Moguće da je na Soroševom spisku, mada ja to ne znam. Žena je plakala kao medicinski radnik, potresena prizorom i rečima njene preplašene male sestrice: “Neka, mogu ja da ne jedem, dajte mojoj sestri.” Ha... soroševski... mada meni kao novinaru koji je video mnogo toga, i previše toga prošao, to nije izgledalo baš tako...
 
Mora se verovati Informeru, PINK-u, RTS-u, Studiju B, svim ostalim medijima sa nacionalnom frekvencijom, jer oni su tu zbog naroda, naravno... samo... samo što možda nemaju decu... a i što bi ih zanimala tuđa patnja i bol... Zar ne? Tvrdi se da se u mojoj zemlji dobro živi, da je standard odličan, da napredujemo, verovatno to iz sopstvenog iskustva i lepote pogleda Bogova sa Olimpa kojima su eto obični smrtnici nedostižni.
 
Prodavac lubenica, znate onaj prodavac lubenica na Vidikovcu, što ga je ubila komunalna policija, iako ih je preklinjao da ga ne maltretiraju, jer je srčani bolesnik, dobro obavešeni izvori tvrde da je prodavao lubenice za Soroša, kao i njegova unesrećena i doživotno ucveljena supruga takođe. Ja nisam želeo da verujem u to, ali onda me proglasiše nevernikom. A to je veliki greh. Zato je bolje da ćutim, kao i ostali novinari, jer osnovni novinarski kodeks je ćutanje. Barem ovde.
 
Žena koju su umlatili na Karaburmi, isto na pijaci, kažu ljudi iz izvora bliskih dobro obaveštenim krugovima, bila je, takođe, a verovati im se mora, na platnom spisku Soroša. Nije ni ona to znala sve dok joj nisu objasnili, oborivši je četvoro njih na beton, i stavljajući joj lisice na ruke. Kada sam otišao da izvestim o tom događaju dobio sam uveravanja, doduše malobrojnih, nekih u uniformama, koje ja ne poznajem, iako su me strašno podsećali na scene iz filmova oficira nacističke Nemačke i njihovih, da li komunalnih ili militantnih struktura, ne znam tačno, jer je prevod filma bio slab, a ja nemački ne razumem, ne tako dobro kao vlada moje zemlje... Oni smatraju da je neoprostiv greh ne razumeti nemački u mojoj zemlji. On se mora razumeti, jer moja zemlja je počinila užasne zločine nad narodom Nemačke, pa im sada plaćamo pričinjenu štetu, što u rudnicima, što u robovskoj radnoj snazi, što u čvrstoj valuti, da bi nam oprostili sve naše zločine.
 
Gospođu što su vukli po Višnjičkoj ulici, da li trezni ili pijani saobraćajci, koji su neposredno pre toga pili svoje omiljeno piće u Vidovdanu, pa im valjda zafalilo nešto para, koje svaki dan možete videti kako reketiraju vozače (valjda Soroša) na uglu Mirijevskog bulevara i Višnjičke ulice, vozače koji se u svojim gotovo raspadnutim automobilima starim više decenija vraćaju kući, svojim domovima, svojim porodicama, potpuno premoreni, iscrpljeni i istrošeni, radeći 12 ili više sati dnevno, 7 dana u nedelji, 365 u godini. Čisti Soroševci, ako nisu i nešto gore.
 
Ovi što svaki dan skaču sa Pančevačkog mosta su, priča se, Sorošev kadar koji to čini iz čiste dosade i hira, a i nisu navikli na tako dobar život koji se svakodnevno nudi iz studija RTS-a, PINK-a i naslovnica Informera. A tek ovi što skaču sa Brankovog mosta na goli beton... čisti Soroševci... priča se u kuloarima vlade, dok se ispija Don Perignon od 600 € po boci. Ako sam pogrešio naziv pića, oprostite mi. Ubeđen sam da to piće, ma kako se zvalo, ne pije Soroš, već samo sirotinja, jer to je sirotinjsko piće, a ja mojoj vladi verujem. Verujem i narodnim poslanicima koji zastupaju moje interese u restoranu Skupštine Srbije po ceo dan, onako mrtvi pijani, jer kako bi drugačije donosili najbolje moguće Zakone za sve nas? Njihov posao je, znajte, vrlo težak i odgovoran, video sam svojim očima. I hvala im što mi nisu ukrali jaknu, znate onu koju sam pozajmio kada su me zvali da dođem tamo, jer su bili neki važni ljudi i ambasadori nekih važnih zemalja, zemalja u kojima nikada nisam bio i u koje verovatno za života neću otići.
 
Ovi što pune groblje Lešće, usled gladi, bez lekova, i ikakve pomoći, kažu na groblju da su na platnom spisku Soroša. Nema veze što su mrtvi, bili su mrtvi i dok su bili živi.
 
Kao i devojčica preko puta moje zgrade, koja je sahranjena na groblju u Ovči, jer majka i brat nisu imali para za Lešće. Tražila je samo koru hleba. Tih dana je nije dobila. Pamtim njene oči i njen pogled, kao da je tu negde pored, kao da je vidim sa prozora. I onda se trgnem i shvatim da ovde nikada više neće biti, vež samo u mojim mislima, mislima majke, brata, stanovnika ovog beogradskog naselja, gde su kontejneri prazni, potpuno prazni. Velika je to ušteda za gradsku čistoću i gradske vlasti, taman toliko da imaju za jutarnju dozu heroina u svojim kancelarijama.
 
I tako, na desetine i stotine hiljada gladnih, unesrećenih... znajte da su oni najveća društvena opasnost. Ovi ćelavci sa prangijama, koje viđam iz raznih odeljenja, a koji diluju drogu za račun vlasti, oni su zapravo društveno-korisni radnici, ali nikako soroševci, ma taman posla.
 
Ima tu još podosta soroševaca, tuga živa, da zaplačeš kada ih vidiš. Oni ugrožavaju državu i društvo, a Andrej je brani kao što to radi i Željko u hotelu Hajat, pa onda iznose neke devojčice mrtve hladne, u nekakvim crnim vrećama, slične onima koje možete videti u prodavnicama za đubre. Da li su sve one radile za Soroša, ja to nisam uspeo da saznam, mada možda neko ima odgovore ako ne iz 8-mog Odeljenja za uviđaje, onda neki drugi koji brane ljude od Soroša, našu slobodu i brinu se za našu sigurnost. Divim se njima, jer kada pukne guma na nekom autu iz prošlog veka dođe pola DB-a da brani Željka od opasnih elemenata, ograde sve okolo, jer bezbednost Željka je i naša bezbednost. To svako treba da zna i to bi trebalo da se uči u školi.
 
Marko Blagojević je ok. On nije Sorošev kadar, čak šta više. Kao što nije ni Lazanski. Nije ni Krle, Krstić, dosta njih iz restorana Reka u Zemunu... ovi što prose, znajte da ih Soroš finansira. I oni su na nekom spisku, da popune beogradska groblja što brže. Nije li Predsednik Srbije bio grobar? Tradicija se mora poštovati, a sve u korist naše nesagledive štete. Da bi ovi što grade faraonske građevine imali dovoljno, jer oni su tu zbog nas.
 
Šta će Srbiji deca? Ne trebaju. Ona su balast ovog društva. Jedna baba reče večeras da ih treba kremirati. Ne znam šta bi Toma grobar rekao na to, ali ja sam se iskreno naježio. Ako to kažu ljudi za odbranu lika i dela Andreja i brata mu, onda je to tako, ma kako tužno bilo.
 
Srbijom prođe 150 tona heroina godišnje, reče svojevremeno Jurij Fodotov na sastanku sa članovima regionalnog programa za jugoistočnu Evropu (UNODC). Reče još da Srbija zauzima centralno mesto na takozvanoj balkanskoj maršruti heroina, koja ide iz Avganistana i nastavlja ka zapadnoj Evropi, a da je Kosovo postalo svetski lider i epicentar prometa droge, jer se u njemu susreću kokainski put iz Latinske Amerike i heroinski put iz Avganistana. U Hotelu Zira, u Ruzveltovoj ulici, direktor policije nije govorio o tome dok se susreo sa jednim od najvećih narko dilera koji je pojebao gotovo sve žensko sa estrade, uzgred budi rečeno. Možda jebe i nas, ali seks je dobar za organizam, zato ga imamo u izobilju od strane izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Bio bih slobodan da kažem da mi se ponekad čini da je to zapravo protivprirodni blud, ali znam da bi me Ana Brnabić oštro osudila, kao i najšira društvena zajednica. Mi se moramo menjati, reče moj premijer, da se oni ne bi promenili nikad.
 
Srbija pripada njima. Nikako mom Ivanu, književniku, novinaru, publicisti, dobitniku brojnih nagrada za književnost, jer on je sigurno Soroš, čim je dobio nagradu za pisanje najbolje poezije za decu i to baš u Sloveniji. Baš kao što sam i ja.
 
Srđa Popović to nije nikako, kao što nije ni Ivan Marović, pa ni Đinović... Ada Ciganlija... ORION... CDMA bazne stanice širom Srbije... posao svima procvetao nakon 2003. Čudno, a možda i nije. Ko to zna. Što reče Bata: “Ova zemlja je škrta kad treba da iznedri čoveka sa misijom.”
 
Služba vojna i civilna, govna neopevana, vrlo dobro znaju da su svi koji gladuju zapravo soroševci i tako uče i svoju decu. Imaju stanove, kuće u najelitnijim delovima grada, vikendice i najbolje ljubavnice, privilegije, beneficije, imaju sve... Ne odgovaraju ni za šta i sve im je dozvoljeno, jer, eto, oni tako dobro štite ovaj gologuzi narod i decu Srbije od Soroša... čitavih 20 i više godina. Ako nastave tako da nas brane nestaćemo zauvek i to brzinom svetlosti. Zato sam i rekao, oprostite na izrazu, govna neopevana, jer oni drugi jezik i ne razumeju, nisu ga učili ni na Banjici, ni u Kuli, ni u ostalih 26 kampova, pardon, nastavno-istraživačkih centara Džordža Soroša.
 
Ovih 7 miliona preostalih... oni jesu, da, čisti soroševci. I biološki bi se moglo potvrditi da im je Soroš tata, ali to se i vidi po njihovom načinu odevanja i načinu ishrane... ma u svemu...
 
 
*   *   *



Komentar za kraj: pišam na sve prave strane plaćenike i domaće izdajnike, na one što nas pljačkaju decenijama, a za nas izmišljaju da smo strani i plaćenici i dmaći izdajnici, a naročito na one izdajnike koji su 1999. godine pustili okupatore na Kosovo, ako su živi, a ako su u međuvremenu poumirali pišam im na grobove, ili pak u urnu u koju će da ih gurnu, a posebno na grob u Požarevcu najvećem ratnom zločincu na našim prostorima, koji je uginuo u Hagu... piš, piš, piš... Kome sve ovo smeta neka me tuži, ako ima muda, a ako nema muda može samo da produva pišu mom psu Fritz-u. Trećeg nema. Ojha. Ende.
avatar
Cupidon
Neupućen član
Neupućen član

Male Posts : 7
Join date : 2017-02-28
Location : Villa
Job/hobbies : Gigolo
Trenutno stanje : Zaljubljen

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

Na vrh

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu