Duhovni seratori

Sigurno se pitate zašto mi je govno omiljena reč koju koristim. Pa, nekako, to mi izgleda kao ono svetlo u vama, koje svi imate i kome se svi klanjate, a kad i ako dođete do prosvetljenja, možete reći: “Eureka! Postigao sam to. Govno sam i smrdim.”
 
Kao što kažu zen majstori: “Srao sam i pre, serem i nakon, samo što sad ne čitam novine na WC-u, nego dišem punim plućima u sadašnjem trenutku.”
 
Jedna reč se izvitoperila, a zove se ljubav. Mržnja je ostala autentična. Ona i dalje smrdi na isti način. Ali ljubav je dobila svoje novo lice. Njena prava smisao i sila se izgubila od puno sranja.
 
Ljubav je ovo, ljubav je ono. Ako se smejem - onda sam pun ljubavi. Ako stavim dovoljno ulja na kosu - onda ću biti još više u ljubavi. Ako dam za crkveno zvono - tad će me čak i bog voleti. Ako šefu operem WC školjku - možda dobijem i povišicu. A gde ćeš veće ljubavi od te u današnjem svetu?
 
Duhovni seratori će vam iskopirati drevne mudrosti u vortex-govnima i govoriti - “Kako zračiš tako privlačiš” - (žao mi je onih govana) i ostala kanalizacija sa Plejada i ostalih sazvežda imaju svoje definicije ljubavi...
 
I gde je tu nestala izvorna sila ljubavi, autentična i bezumna, koja nikoga ništa ne pita, nego ide ravno u srce i ne pita je li to dobro ili nije, već izgori do kraja u tome što jeste, a to je sama ljubav... i ne peva - “Magla, magla, magla oko nas” - ona se izdiže iznad oblaka ovozemaljskih briga i brigica, ratova i podela, bdp-a i inflacije, svakakvih kapitalizama-socijalizama-fašizama-državizama-nogometniklubovizama, Velikih bratova i guči-mući-Dolče&Gabana verzija ljubavi...
 
Ona kad vidi svoj odsjaj u Suncu zna da je ono što joj niko ne traži izvan nje same...
 
Ona je Sunce. Namaste.