Neke sličnosti između majmuna i ljudi

Oni su jedini sisari kojima je rep zakržljao. Palac šake im je odvojen i pokretan. Imaju otiske prstiju...





Lice im je golo, bez dlaka, a mužjaci imaju bradu i brkove. U vilici maju 32 zuba. Organi, krvne grupe i telesna temperatura je slična kao kod čoveka. Oboljevaju od istih bolesti kao i čovek. Mozak im je manji nego ljudski, ali je veoma slične građe. Na licu mogu da pokažu emocije, sreću, tugu, ljutnju, zadovoljstvo... Žive porodičnim životom, a ženke brižljivo čuvaju mladunce.

Nije mi jasno zašto mnogi ljudi smatraju da je uvreda nekome reći, ili ka dim neko kaže - “Majmune!” - kad smo svi majmuni? Šta vi mislite?

Razloga za uvredu nema, budući da onaj ko želi poniziti drugog time ogoljuje svoje stanje svesti, koje, ispostavlja se, nije baš tako visoko. Da jeste, nikada nikog ne bi nastojao da unizi, omalovaži, nipodaštava...

Sa druge strane, telesna sličnost, makar samo u nekim ili mnogim detaljima, ne poistovećuje i naša stanja svesti, nas kao bića/duše.

Kako smo svi mi, kao živa bića u svojoj duhovnoj suštini isti, svi smo bića/duše; jedina razlika koja je uvek očigledna jeste svest koja povlači i kapacitet ljubavi.

U tom smislu humano telo je jedino koje omogućuje biću/duši - ono što jesmo - da spozna sebe, bude svestan sebe i da spozna svog kreatora/boga i to još u ovom životu.

Prvi i najvažniji organ koji mora pratiti tu razliku u kapacitetima svesti jeste mozak. On mora biti sposoban da ima dovoljnu moć primopredaje između tela i uma, i obrnuto.

Važnija ali nevidljiva razlika je sami um koji je primopredajnik između nas, kao bića/duše i mozga.