Astana - prestonica iluminata

Reč Astana bukvalno znači “glavni grad”. Međutim, izraz zapravo potiče iz persijskog jezika i označava prag - kraljevski ili sveti, na kome ljudi stoje u znak strahopoštovanja ili poštovanja.
 
Ime ovog grada u Kazahstanu nekada je bilo Akmola, Akmolinsk, Celinograd i Akvmola, sve dok nije postao glavni grad 1997. godine. A od Astane je odlučio da napravi nešto posebno predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Tako je prestonica, pomoću “naftnih dolara”, postala jedno od najvećih svetskih gradilišta.
 
 


 
 
Centralno mesto zauzima “Palata mira i pomirenja”, poznatija kao “Piramida mira”. Projektovao ju je najplodniji britanski arhitekta, Lord Norman Foster, i rečeno je da zdanje treba da “odvrati od nasilja” i “spoji sve svetske religije”. Izgradnja je završena 2006. godine, a sve je koštalo 8,74 milijardi kazahstanskih tengi (šezdesetak milona dolara). Foster je rekao da zgrada nema prepoznatljivih religijskih simbola - da bi moglo biti sprovedeno harmonično ponovno spajanje veroispovesti. No, da li je baš tako?
 
U podrumu se nalazi opera sa 1500 mesta, a tavanicom dominira ogromna slika Sunca. Ovaj prostor je veoma slabo osvetljen. Drugi nivo, sa nešto više svetlosti, jeste sala za konferencije. U sredini se nalazi ogroman sto koji predstavlja Sunce, a smešten je tačno iznad Sunca, na tavanici opere. Treći nivo je vrh zaobljenog oblika, zastakljen, osunčan, pun svetlosti. U staklima se nalaze slike belih golubova, koji, po nekima, predstavljaju mir koji će zavladati kao posledica rada ujedinjene Svetske vlade i, naravno, svetskih religija, u - Novi svetski poredak.
 
Kako mnogi podsećaju - ovo je, zapravo, Pitagorina vizija sveta, koji on deli na Vrhovni, Viši i Niži svet. Upravo kao u ovoj piramidi - na dnu je neosvešteni puk koji se zabavlja, u središtu oni koji odlučuju o sudbini sveta (ili misle da odlučuju) a vrh je rezervisan za prosvetljene. Piramida je jednostavnog oblika, visine 62 metra, a osnove 62 puta 62 metra. Da podsetimo - piramida, sama po sebi, poznat je masonski simbol, zajedno sa svevidećim (Luciferovim) okom koje nas posmatra, između ostalog, sa dolarskih novčanica...
 
 


 
 


 
 
Nije piramida jedina građevina sa okultnom simbolikom. Tu je i kula Bajterek, takođe delo Normana Fostera, koji je želeo da otelotvori priču o drvetu života i magičnoj ptici koja tu sleće da bi izlegla jaje. Zlatna lopta na vrhu spomenika je, naravno, Sunce kao vrhovno božanstvo iluminata. Drvo simbolično predstavlja put kojim duhovi napuštaju materijalni svet i ulaze u svet božanstava. A u unutrašnjosti lopte nalazi se zlatni trougao sa otiskom ruke predsednika Nazarbajeva.
 
 


 
 
Među zgradama koje su obeležje jedinstvenog okultno koncipiranog grada nalazi se i ogromna koncertna hala, Islamski centar sa džamijom, medresom i bibliotekom (džamija ima četiri minareta visine 63 metra, a prima pet hiljada ljudi, dok je kupola visoka 43 metra), predsednička palata obložena italijanskim mermerom i ukupne površine 36720 kvadratnih metara.
 
 


 
 
Tu si i zlatni stubovi - blizanci, koje je arhitekta Foster nazvao Boaz i Jahin. Igrom slučaja, upravo dva takva stuba Biblija pominje kao ukras istočne kapije Solomonovog hrama. Stub sa desne strane “slobodnim zidarima” poznat je kao Jahin, a levi kao Boaz. Dimenzije stubova u Astani slučajno se poklapaju sa onima opisanim u Bibliji. Uzgred, poznata je masonska težnja da ponovo izgrade Solomonov hram, ali za koga? Jedna od masonskih tajni (navodno) je da, kada jednom “brat” postigne određeni stepen, dužan je da se odrekne Hrista, da bi bio iniciran u naredni nivo. Da li je ideja u tome da Antihrist (poznat i kao sin Sunca) dođe i zauzme svoje mesto u novom hramu, kao što i “predviđa biblijsko proročanstvo”? Ako tako stvari stoje - to bi se moglo desiti već ove godine, kada bi lažni mir bio uspostavljen na sedam godina. A zašto baš ove godine? Pa upravo za maj 2012. planirano je održavanje Četvrtog kongresa lidera svetskih religija. Tada će se verske vođe još jednom okupiti oko okruglog stola sa simbolikom Sunca i odlučiti - šta?
 
 


 
 
Inače, prvi kongres održan je septembra 2003. godine, i među učesnicima su se našli predstavnici različih hrišćanskih “pravaca” - kardinal Jozef Tomko (Vatikan), predstavnici Anglikanske, Metodističke i Luterenske crkve, vrhovni rabin Izraela Jona Mecger, kao i predstavnici šinto religije, hinduizma, budizma... Na dnevnom redu, ovoga puta, biće sledeće stavke: “religija i multiktulturalizam”, “religija i omladina”; duhovne vrednosti i savremeni izazovi” i “uloga verskih vođa u postizanju održivog razvoja”.