Bratski paket

U prvoj liniji, pod Kožuhom, jula 1916. godine došunjala se jedna bugarska patrola do naših rovova, na stotinak metara, i vojnici povikaše da su doneli jedan paket na dar. Ostaviše zamotuljak i vratiše se. Naši vojnici su uzeli i oprezno odvili nekoliko hartija. U poslednjoj je bio umotan čovečji izmet.
 
- Bratko, jeste li otvorili paket? - privikaše Bugari.
 
I počeše naglas da se smeju.
 
- Jesmo! - odgovorismo mi - Veliko vam hvala. Poslaćemo i mi vama paket.
 
I poslali smo ga.
 
Dugo smo razmišljali i savetovali se kakav paket mi njima da pošaljemo. Pre svega, složili smo se da to mora biti duhovito, vrlo duhovito, toliko duhovito da ih ujede za srce i dušu, da ih unizi. I smislili smo. Napravili smo i mi paket i u njega stavili: beli hlebac, konzervu mesa, šećer, čaj, duvan, žižice, sve što smo mi primali. Patrola je odnela paket. Bugarska patrola je uzela paket. Razume se, i njih je interesovalo da vide šta smo mi poslali.

- Bratko! Bratko! Vi ste nam poslali paket da vidimo čime se vi hranite. A mi smo vama poslali da vidite čime se mi hranimo.
 
- ... I onda: “Da ti... mamkata srpska!”
 
- Prijatno, bratko! - i naglas smo se smejali.


(Adam Stošić, “Veliki dani Srbije 1914-1918”, Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. i Kruševački glasnik, Beograd i Kruševac, 1994.)