Čika Bužap

Mi, Ordačni Bužap I, po milosti božjoj i volji mravljeg naroda najprvi kralj mrava sveta, objavljujemo da su sve reči umrle, ako ne umrle onda zamrle, i da su trome, trome i teške. Grebi sada, mravlja kraljice, po tom svom nebu ideja, i sećaj se rajske zmije i njenog ujeda. Ko bar malo nije Hesse, ne može ni čitati Hesse-a. Ovo su moja tmurna pevanja (i zevanja), bez gneva, ali udarena i napadnuta od gnevne mišice, od desnice kojoj više priliči držalja pluga. Ura po sto puta za slobodu, za oblak, za onog koji svaku rečenicu potpisuje sa “moje ime je...” Voda kada je gnevna postaje para, i eto nama tu i Zevsa, i njegove mitologije. Sanjati i umreti je isto, ili skoro isto. Da li znate san Čuang Cea, koji je sanjao da je leptir, i kada se probudio nije znao da li je čovek koji je sanjao da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je čovek? E, kakvih sve slučajeva ima... Čika Ordačnom Bužapu nije čudo to što neko prestane da kadi đavolu svoja usta, odnosno da puši, jer je veće čudo to što vernik počinje da pretvara svoja usta u kadionicu đavolju i da priča onima koji razumeju više od njega i vide dalje nego on kako će završiti u paklu ili biti uništeni u Armagedonu; a ni to nije čudo... Veće je čudo razumeti jezik mrava i simetriju njihovih mravinjaka i njihovih šestonožnih tela, njihove idealne države i društvenog uređenja u kome nema pobuna i nesuglasica kao u društvu ljudske marve nego “ikone i kipove koji isceljuju i leče”, bogorodice trojeručice i ostale asimetrične božice... Za čika Bužapa nema ni bogova ni molitava, ni hramova, ni rituala, niti dobrih i zlih duhova. Uzalud se krv na oltarima proliva. Čika Bužap traži povratak u svetlost i stoga se mora odreći tame, odnosno svega ovozemaljkskog, a počeo je poodavno tako što se odrekao spasenja preko bilo čije krvi. Čika Bužap mora da sledi zakone večnosti, a ne zakone jednog trenutka. Na njemu je da bira svoj put koji ga vodi gde on želi ili puteve koje mu nude otpadnici slični njemu. Čika Bužap može da sledi njihove puteve i bude njihov putnik ili da sâm sebi zacrta svoj put. Na tom putu nema prepreka. Ako ih bude, Čika Bužap mora sam da ih ukloni. Nema nikakvih ograničenja, jer nema ko da ga i da nas kazni. Niko nikoga ne kažnjava. Kaznili smo sami sebe tako što smo sišli iz svetlosti u tamu, iz duhovne egzistencije u bedu materijalnog postojanja. Nema nikakvih idola i duhovnih učitelja. Svako je sâm svoj hram i treba dovoljno da svetli samome sebi. Povratak u svetlost zavisi samo od njega. Čika Bužap zna šta je bilo juče, određuje šta će biti danas, a ne zna šta će biti sutra. Oni otpadnici koji ne znaju šta je bilo juče a govore o sutrašnjici lažu i sebe i druge. Čika Bužap je slobodan. Može da ide gde god hoće i da radi šta god hoće. Svaki njegov korak je samo njegov korak. Niko mu ništa ne određuje. Ko dozvoli da mu neko drugi odredi gde da ide i šta da radi, i još veruje da mu je tako suđeno, on je sam odlučio da ne bude slobodan; on je pao u najmračnije predele tame. Ko veruje u bilo šta, on nije slobodan. Onaj ko zna, on ne veruje. U šta da veruje onaj ko zna? Veruje samo onaj ko nije siguran da li postoji to u šta veruje. Čika Bužap neće reći - “Verujem da će sutra osvanuti dan” - zato što zna da će osvanuti. Ništa nije predodređeno. Najniže je pao onaj ko veruje u krv i spasenje preko nečije krvi. Umesto na svetlosti, on podiže hram na krvi ili na nečijem prahu. Ko stremi ka svetlosti on se gnuša izmišljenih bogova kojima otpadnici prinose krv. Ti su bogovi veći bednici od tih otpadnika. Žreci tih nepostojećih bogova nazivaju sledbenike svetlosti otpadnicima zato što traže spasenje preko svog puta ka svetlosti a ne preko nečije krvi. Čika Bužap i sledbenici svetlosti ne poštuju ništa osim vatre i svetla. Za njih nema ni svete krvi, niti svetih otpadnika ispalih iz prljavih majčinih utroba, ni svetih brojeva, niti svetih simbola; njima ništa nije sveto. Oni ne mrze otpadnike koji ne misle kao oni, niti pozivaju u sveti rat protiv njih. Oni poštuju slobodu i svačije pravo na slobodu. Oni ne poštuju materiju i ne vezuju se za nju. Oni je ne grle, ne umnožavaju i ne ostavljaju nikoga iza sebe. Oni je koriste samo za čulnu spoznaju sveta, što je suština materijalnog postojanja. Oni u svoja prolazna tela ne unose krv niti ono kroz šta teče krv; oni se ne hrane delovima tuđih tela. Oni razlikuju svetlo od tame i dobro od zla. Na učinjeno dobro uzvraćaju duplim dobrom, a na zlo trostrukim zlom. Oni znaju da vatra može da opeče, a da tama odmara oči. Oni znaju da ne postoji apsolutno dobro ni apsolutno zlo; da nema apsolutne ljubavi ni apsolutne mržnje. Za njih nema ni žrecâ, ni proroka, ni svetaca. Oni znaju da postoji samo jedan krug po kome se sve kreće. I da su oni ispali iz tog kruga. Oni znaju (ako su videli) ili su spoznali (ako nisu videli) da najuzvišenije biće u tim krugovima ne vlada tim krugom; i da egzistira u struji vremena. Njima je jasno da ono ne nadgleda materijalne svetove, da ih ne vidi i da ni ne želi da ih vidi. Čika Bužap vam kaže: “Slobodni smo. Niko nam ne pomaže i ne odmaže. Niko nas ne traži. Niko se ne žrtvuje za nas. Niko nas ne kažnjava i ne sputava. Možemo krenuti putem svetlosti.” Čika Bužap je slobodan sledbenik svetlosti. I poziva sve pobunjenike da se sete svoje daleke prošlosti, jer će uskoro kucnuti čas za povratak u duhovne svetove. Možete mrzeti i/ili voleti čika Bužapa, ali ga nikako ne možete ignorisati i/ili nadgovoriti, jer čika Bužap nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Možda je čika Bužap debeo i ružan, i najružniji na svetu, ali svakako nije budala i nije glup. Pozdrav svim ljudima dobre volje. Namaste.

Da vam se pohvali čika Bužap: uspeo je jutros da razume neke životinje. Hranjenje pranom, najjačom duhovnom hranom na našoj planeti, odnosno solarna joga, učinilo je da čika Bužap počinje da razume nemušti jezik. Naime, jedan čovek pored kog sam seo na jednu klupu, budući da su sve druge bile zauzete, jeo je faširani burek. Naišla je jedna mačka, stala pored nas, i pogledala ga. Rekla je: “Mijau.” I ja sam je razumeo. “Mijau... Jedi, jedi, dabogda se zagrcnuo, da sve što ostane - ostane meni...” Nasmejao sam se. Mačka najednom pobeže, jer je naišao neki pas. I on je seo pored klupe i pogledao u čoveka. “Av! Av!”, rekao je. I njega sam razumeo. “Av! Av!.. Jedi, jedi, ostaće i meni malo...” I čovek mu je bacio malo. Ustao sam sa klupe sav srećan. Slušao sam ptice kako se svađaju, zbog ptičje švaleracije... a onda otišao do mravinjaka, do svojih mrava, čiji sam kralj... Njih odavno već razumem. Ali danas sam spoznao ceo nemušti jezik. Poslušajte čika Bužapa, radite na sebi, za sopstvenu dobrobit; praktikujte solarnu jogu, i hranite se pranom, najjačom duhovnom hranom na planeti. Svaka čast svima koji su poslušali čika Bužapa, i pomogli sami sebi, jednog dana će razumeti jezik životinja, kao ja; od čika Bužapa možete mnogo toga naučiti, i krenuti njegovim putem prosvetljenja, čak i oni koje su braća iz vere slagala da će živeti večno u raju na Zemlji, dok oni čika Bužapa nikada i nikako ne mogu nagovoriti da radi protiv sebe, da ide sa boljeg na gore, sa hranjenja pranom na prizemnu veru u spasenje preko nečije krvi i/ili bilo koje životinjske telesne tekućine... Aum.
 
A ako odete u supermarket i u delu za mesaru kupite “pileće grudi” i “prašku šunku”, da li onda kad odete kući i sve to pomešate možete dobiti “prašnjave pileće grudi”? Roštilj nije zdrav. Može se reći da je ukusan, ali definitivno nije zdrav. Slagali su vas braća i sestre iz vere, koji su vas slagali da ćete preživeti Armagedon i živeti večno u raju na Zemlji, odnosno večno biti životinje... Niste uhvatili boga za bradu i nemate ekskluzivan odnos sa bogom koji niko drugi nema... Pamet u glavu, dok još ima i pameti i glave. Aum.
 
Vidi, moja žena, ona nije ružna, samo je glupa i priča kroz nos, kao da je progutala flašu (odnosno bocu). „U-u-u... a-a-a... nja nja nja...“ Zvuči jako iritantno. A i ne kupa se tako često, kontaš... ima... paučinu dole, skorenu šumu pod pazuhom, trljajući joj oznojenu kožu možeš napraviti klikere, struganje peta se podrazumeva, kao i blato u bulji iz koje raste praziluk, a iz usta joj smrdi na kanalizaciju... uz to, čuva za uspomenu majice u koje su joj svršili bivši momci... i ne pere kosu, da joj miriše na pišalinu iz jedne od perverzija...

Evo me sa mojom ženom, bivšom nimfomankom, koju je sungazing izlečio od nimfomanije:
 
 


 
 
A evo me sa našim detetom (indigo child) koje liči na komšiju (kad god se naslonim na betonsku kantu - ona se obavezno preturi):
 
 


 
 
A evo me iz vremena kad nisam upražnjavao sungazing, u svom elementu:
 
 


 
 
Vidite kako sam pametan, lep i zgodan. Niste valjda ljubomorni?