Suvišni ljudi

Zreo muškarac, koji ne stupa u brak, to je sveopšta pojava. I to nije isposnik, koji je dao zavet bezbračja. Naprotiv, to je neki Petar Pan u punoj životnoj snazi. Taj je provodio vreme sa svojim društvom i nije hteo da odraste. I ovaj takođe ima svoju družinu, samo mu fali Nedođija. Slobodan od braka, zreli muškarčić ni ne misli da živi na zemlji “sveto, mirno i bezgrešno”. Ni za koga ne odgovara, ni o kom se ne brine, samo zadovoljava svoje strasti po izboru. Lenjost, ako je besposličar i nenadaren. Gordost uz sujetu, ako je radoholičar i srebroljubiv. I gotovo sigurno blud, jer njega ništa ne obavezuje. Trutu su svi putevi otvoreni. Samo u ranoj mladosti nam se čini da muškarac silno čezne za ženskom lepotom, a da je ona hladna i nepristupačna. U zrelom uzrastu život nam jasno stavlja do znanja da je muškarac mnogo potrebniji ženi, nego što je ona njemu. Zbog toga, ponavljam, trutu su svi putevi otvoreni. I ne treba mu da se sputava nikakvim obavezama i odgovornošću. Tim pre, poludeli svet peva od jutra do sutra o slobodi, o “čistim vezama” bez matičara, o grehu posesivnosti, odnosno o zabrani ljubomore i tome slično. Teorijska osnova Sodome izmišljena je i iskazana odavno. I eto pred nama sve debljeg i ćelavijeg muškarčića, koji nikada nije vodio dete u vrtić, nikada mu nije pomagao u školi, ali je uspešan na svoj način, u smislu obrazovan je, ima neki status u društvu. Aktivan je. On se čak teoretski razume u to kako se puni državni budžet (iako pojma nema šta je to porodični budžet). Pretpostavimo da on može argumentovano čak i da kritikuje vlast. Ali nema sina i, shodno tome, nije mogao da ga otprati u vojsku, dok se bori sa suzama. On ispraća tuđe sinove, a i oni se sve ređe odlučuju da služe mizernu vojsku od tri meseca, ili ih umno kritikuje. Šta ste se, kaže, zaleteli u tu Siriju! On sve zna. Ima diplomu. I ćelu. Njega poštuju, ali njegovo postojanje je... beskorisno.

On neće biti nečiji deda. Biće staro gunđalo, ali deda nikada. I nije postao monah, iako je možda i pravoslavac. Razumem. Monaštvo je takođe porodica, i to kakva. Poslušnost, bratstvo, zajednički trud. I umesto jednog ili drugog krsta (braka ili monaštva), on bira snobovsku beskorisnost iz straha od odgovornosti, zbog lenjosti, ili zato što ne ume nikoga da voli. Tu se još umešaju i stare majke. Šta će tebi sinko neka veštica? Znaš li ti kakve su žene? Vrteće te oko malog prsta i cediti, neće ti dati mira. A ti si tako divan. I poseban. Ja ću tebi uvek da napravim sarmice ili supicu, ispeglaću ti košulju. Šta će ti da se ženiš? Već si zašao u 44-tu godinu.

Stigli smo.

Vojsku nije služio, ne zna šta je težak rad, dece nema, kuću nije podigao (a i nema za koga). Stan je dobio od roditelja. Ponešto je pročitao, ponekad sedeo u kafani, raspravljao se. Čak je i nekome zakerao kako treba da živi. A u principu ko je on? Nije se zavetovao na čednost. Hteo ne hteo, oćelavio je spavajući na tuđim jastucima. Da li iko veruje da je nevin? Svesno je izabrao egoistički model života, bolje rečeno postojanja. Sad mu je preostalo samo da prekoreva sve odreda, pretvarajući se da je nekakav znalac. Kritikuje muslimane sa puno dece, jer se previše šire. Pljuje na svoju državu, jer misli da ona ne odgovara evropskim demokratskim standardima. Ajde sad neka malo cmizdri, gunđa i mrmlja na mitinzima ili u četiri zida kako ne živimo kao sav normalan svet. I svaki put kad to radi ima jasan osećaj sopstvene vrednosti. Da li ste videli takve tipove? Koji misle da su nešto, ali ništa korisno nisu uradili?

“Suvišni ljudi”. Postojala je takva tema u ruskoj književnosti. Razni Onjegini, koji hrle s bala na pijanku, s pijanke na seosko imanje (za nasledstvo), i tako su i propustili svoju sreću. Plus, srcolomci Pečorini (mešavina Bajrona i Don Žuana) i mnogi drugi. To su oni, na koje se sasvim opravdano sručila kritika pozitivista. Džabalebaroši, lihvari, salonski brbljivci, koji čine minimalni procenat društva, ali se iz petnih žila trude da sebe predstave kao so zemlje. A skriveni iza njih stoje milioni ćutljivih, pravih muškaraca, koji rintaju, sprovode toplovode, pilotiraju avionima, zidaju zgrade, osnivaju porodice, crnče čitavog života, raduju se prostim stvarima i nikada se ne žale. Ako smo mi kao narod opstali, onda se to nije desilo zahvaljujući “prosvećenim” trutovima, koji ne samo da ne mogu da krenu u boj, nego ne mogu ni da se ožene kao ljudi. Još smo živi zahvaljujući neuništivom tipu prostog muškarca, koga uporno pokušavaju da istrebe. To su naši očevi, dedovi, ćutljivi i radni ljudi. Oni su u ratu bili junaci. A zimi iz leda lovili ribu. Domaćini.

Ne treba sve da primamo od Zapada. Možemo nešto da naučimo i od Orijenta. Na Orijentu je manje neonskih svetala, ali tamo još uvek postoji porodica. Tamo klinac ne podiže glas na starca. Tamo je muškarac glavni, ali ženu još uvek svi vole: i muž, i deca, i unuci. Tamo svi žive zajedno, kao prsti u pesnici. Usamljenost, potpunu i beznadežnu, onakvu koja dovodi do samoubistva, do smrtne bespotrebnosti, tamo ne možeš da sretneš toliko često kao kod evropljana. Ako uopšte i možeš da je sretneš. A ukoliko je i sretneš, ta beznadežnost će podsećati na savremenu Evropu. Tamo se za savet obraćaju onima koji su već oženili svoje unuke. A onoga, koji uopšte i nema dece, a nije pod zavetom bezbračja, prosto s osmehom obilaze u širokom krugu. I u pravu su. Šta može da se nauči od takvih?

Hoćeš nečemu da me naučiš? Pokaži mi svoju decu. Koliko ih imaš? Kako se oni ponašaju prema tebi? Ako s lakoćom kritikuješ vlast, takođe mi pokaži svoju porodicu. Daj da vidim kako si ti zaveo poredak za četiri čoveka, ako tako smelo i uvereno savetuješ kako treba vladati nad 150 miliona ljudi. Hajde da porodica bude glavni kriterijum ocene ljudske delatnosti. Ko u svojoj porodici nije gazda, neka ne kritikuje tuđe loše gazdovanje. I tako dalje po spisku vrlina. Ranije je otac bio istovremeno i sudija i gazda, a za vreme rata vojskovođa. Jevreji uopšte nisu dozvoljavali ljudima bez dece da budu sudije. Znate li zašto? Zato što su “ljudi bez poroda žestoki”. Oni u optuženom ne vide svog sina ili kćerku. Lakše im je da donose surove presude. Razumete? Uopšte, hajde da mućnemo glavom o tome kako da porodične vrline pretvorimo u kriterijum ocene ljudske delatnosti. Odmah će postati jasno kome radosno treba da pružamo ruku i čije reči da pribeležimo, a pored koga da prođemo ni ne osvrćući se.

Napisao protojerej Andrej Tkačov

* * *

Nije mi jasno odakle sad kalup koji je neko zamislio za muškarca tih godina. Država je predlagala poreze, a crkva predlaže prevaspitavanje. A žene? Teško da ih i zanima to pitanje, jer ima i onih koji grizu...

Piše i o “muškarcima dostiglim zrelost, koji ne stupaju u brak”. Takvi su takođe faktor svenarodne krivice. Nikada, ni kod jednog autora, nisam pročitao ništa slično. Znači da se treba zaustaviti na toj misli i razvijati je.

Ovo je više sociološki fenomen. Religije su po tom pitanju jasne. Ženite se i rađajte decu. Postoje neki fenomeni koji za sada nisu objašnjeni na najbolji način. Na primer, kada je počinjao Drugi svetski rat, u nekim državama te godine pred početak rata primećeno je dosta sponatnih pobačaja kod žena. Mnogo više nego što je uobičajeno. Neki su tvrdili da se to događa insitiktivno kada žena predoseća nevolju i nesreću na način gde nije svesna tako nečega. Poređenja su bila sa životinjama, koje takođe instiktivno predosećaju velike nesreće i događa se slično, gde kod životinja još postoje i migracije.

Možda bi bolja kopča za religiju na ovoj temi bila duhovno stanje kod ljudi, koje je loše. Gde se manifestuju pojave kod ljudi poput muškog truta, koje je prouzrokovano nekim vidom bezvoljnosti. Zašto bezvoljnost, zašto trut kome nije stalo do potomstva i do koristi za zajednicu na bilo koji način?

Joj, bolan, k’o bi ovo čito? ’Oš da kažeš što bismo se ženili kad imamo žensko društvo? Jal’ vako, jal’ nako. Brak je obaveza,djeca su skupa i ko bi se zamar’o sa svim tim prirodnim fenomenima? Dok si mlad može, ali kad dođes u zrelije godine treba imati nekoga. Glasam za hrabre buduće ženike.

Tekst više opisuje one tipove koje baš briga da se žene. Mama im pripemi sve, oni ne rade, niti se trude da rade, imaju love i tako sve dok ne omatore. A onda im krivi svi društveni fenomeni, politika, ekonomija... itd. itd. Dok nisu u stanju ništa da urade, niti za sebe niti za druge. Mada, taj fenomen se javlja i kod onih što nemaju love. Tako da novac nije glavni uzrok, već nešto drugo. Gledano kroz religiju, sebičnost i lenjost.

Pomenuti protojerej je napisao solidnih tekstova, ali ovaj mu je blago rečeno šupalj. Iz opšteg Sodoma ima neke koristi, a iz suvišnih muškaraca ama baš nikakve. E, sad, kako uklopiti devojke iz opšteg Sodoma sa suvišnim likovima, neka mi odgovori taj isti protejerej, baš bi bilo interesantno...

Da li je bilo ratova i ranije? Bilo je. Da li je bilo gladi? Bilo je. Da li je bilo nesreća? Bilo je.

Genetski kod ljudske vrste je da rađa, a ti koji nemaju odlučnosti i borbenosti da se suoče sa stvarnošću, nego “zaobilaze” događanja u najširem luku, su egoisti koji samo misle na sebe.

A šta je egoizam? Sebičnost i kukavičluk.

Ovako je Vladeta Jerotić opisao osobine koje imaju zrele ličnosti:

1. sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog;

2. Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa;

3. sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje;

4. posedovanje zrele, a ne infantilne savesti;

5. umerena agresivnost, bez reakcije besa ili mržnje, ali i bez preterane bojažljivosti;

6. sposobnost da budemo nezavisni.

Opširnije ovde...


http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/vladeta-jerotic-sest-osobina-koje-imaju-samo-zrele-licnosti-clanak-2210913


Šta reći?

A zašto bi voleo nekog? Ako je reč o zaljubljivanju, te procese definišu hormoni i hemijski procesi u telu

Voleti nekoga znači poštovati ga do neke mere, u smislu ne narušavati mu fizički pa i mentalni integritet, onoliko koliko ne narušavaš ni sebi. Ako sebe mentalno narušavaš, e onda tu nastaje problem.

Čini mi se da je isti ovaj protojrej napisao tekst “Sodom”, za koga je rečeno da je preterano zaostao, jer svi imaju pravo izbora... pa i da se šetaju polugoli pred nepoznatim ljudima.

A ovaj izbor, “suvišan muskarac”, izgleda da nije intrigantan za odbranu, već samo za patriotski nastrojenu populaciju, da “trgne” suvišne iz njihove “letargije”.

Samo neka protojerej objasni prema kome da ih trgne i sinhronizuje ta dva teksta u jedan smisleni pravac.