Devojka i čuvar u fabrici sladoleda

Jedna devojka je radila u velikoj fabrici sladoleda. Jednog dana, kada je završila svoju smenu, otišla je u hladnjaču da nešto proveri. U momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena. Iako je vikala i dozivala pomoć, niko je nije čuo, jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana, tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini. Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da je osuđena na smrt ako bude morala da dočeka jutro.


Nakon nekoliko sati ova devojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar i izvukao je iz hladnjače. Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nikada nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio: “Radim ovde već 35 godina. Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim. Danas kada si došla rekla si mi - ‘Dobro jutro, kako ste’ - i nasmejala se. Ali nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje: ‘Doviđenja, vidimo se sutra’. Te reči me podsete da sam osoba. Znao sam da nešto nedostaje i zato sam krenuo u potragu po fabrici. Tako sam te pronašao.”
 
Lekcija: tretirajte ljude sa poštovanjem. I čuvar i čistačica su ljudi kao i vi. Cenite ljude koji umeju da pričaju sa doktorom nauka, ali i da budu ljubazni sa nekim ko je u tom trenutku na nižoj poziciji. Nikad ne znate šta će biti sutra. Uzdravlje.